Албанија: Српска историја препуштена времену

На појединим храмовима у граду Сард биле су доскора сачуване и ктиторске плоче на словеносрпском језику, али су у доба комунизма оне нестале

Старе српске грађевине око Скадра, које су обишли наши етнолози, у јадном стању. – Срби тамо имају по два имена: једно српско и друго албанско

Обишли смо Скадар и околину у Албанији, кратко трагали за судбином српског живља, споменика, обичаја, прикупљали податке за пројекат Српске академије наука и уметности „Положај српске националне мањине у суседним земљама“.

Ту, у Скадру и око њега, сада живи велики број Срба, готово половина укупног становништва. Приличан је број и православних Албанаца који одржавају наш обичај крсне славе, из чега би се могло закључити да су то поарбанашени Срби. Видели смо углавном рушевине старих српских црква, гробаља, закључили да су потребна мултидисциплинарна научна истраживања ових простора које треба да обаве наши стручњаци.

Стара црква Свете Тројице, 19. век, Врака, Скадар

У сећању нам је остала прелепа река Бојана, упечатљива скадарска тврђава, сасвим обичан град Скадар, предусретљивост људи из Удружења Срба у том граду и њиховог председника Павла Брајовића, појава да Срби тамо имају по два имена: једно српско и друго албанско. Они су нам испричали да у Албанији има и Срба католика, Срба муслимана, Срба православаца, као и Срба Црногораца. Сви заједно настоје да буду једна чврста заједница Срба као националне мањине у Албанији, уверени да само тако уједињени могу остваривати права која им припадају – каже етнолог из Ужица Боса Росић.

Видели су ужички етнолози многе старе српске грађевине у том подручју, углавном урушене и у јадном стању. Најпре су ишли у Враке, равницу која се пружа поред Скадарског језера све до испод Проклетија, кроз села Добрач, Голем, Гриљ, Омара, Борич, Каменице. Тај крај је од давнина српски, топоними и легенде такође, подно Проклетија су били летњиковци Немањића, стари Балшића двори, давнашњи манастири и цркве. Сад су ту само зидине и руине.

Српске цркве које су столећима некако одолевале, углавном су срушене крајем шездесетих година прошлог века, у доба режима Енвера Хоџе, или су претворене у домове културе. Некад је уз цркву Свете Тројице у Вракама (срушена 1966) било мање српско гробље, а данас су овде само два споменика, и то оборена. Један је без натписа, а на другом пише: „Овде је порањен Милован Мартиновић са сином својим Јованом“. Црквено имање и свештеничку кућу откупила су два Малисора. Постоји и веће хришћанско гробље у том месту, а на њему се презимена на споменицима не завршавају на „ић“ него на „q“. Истина, поред пута у Вракама пре 12 година саграђена је нова црква Свете Тројице, и то уз велику помоћ тадашњег патријарха српског Павла – истиче наша саговорница.

Видели су наши истраживачи и село Рашкуле, где је некад била црква Светог Ђорђа, задужбина Немањића, која је сва у рушевинама. Њу су, напомиње Боса Росић, католици присвојили и оградили, направили мали амфитеатар у коме држе мисе. У долини реке Бојане стоје руинирани остаци цркве задужбине Јелене Анжујске, а у Љешу је очувани маузолеј Скендербега, јунака овенчаног са 26 победа над Турцима између 1444. и 1467. године. У ствари Србина Ђурађа Кастриотовића (од мајке Војисаве са Цетиња и оца Јована из Македоније) који је на волшебан начин постао Скендербег, албански јунак. У месту Шенђин стара српска црква Светог Ђорђа, како се сећају мештани, порушена је, наочиглед верника, 1966. године.

Сама скадарска тврђава је веома уређена и конзервирана по светским стандардима, са музејском поставком и осталим садржајима. Прво нам је, наравно, показано место где је млада Гојковица била узидана, али ту се са стране налазе стихови на албанском језику у којима се наводи да је то била Албанка и да су Албанци Скадар зидали. На наше чуђење, пратиоци нам с осмехом одговорише да то нема везе и да се зна ко је Скадар зидао. Знамо ми, али зашто туристи, којих је овде све више, да памте ту погрешну информацију, запитали смо се. И тако, порушена српска историја свуда је била видљива у том делу Албаније, а недостатак научних сазнања код нас о томе захтева обимније и свестраније истраживање – закључује Боса Росић.

Извор: Политика

Напиши коментар