Манастир Куманица – манастир где вера лечи

Манастир Куманица: Место у чија чуда верују и хришћани и муслимани

У манастиру Куманица тискају људи и са црногорским капама, и српским шајкачама, и муслиманским фесовима, а повремено се чују уздаси „Господе, помилуј “ и „бисмилах“. Манастир Куманица се налази у кањону реке Лим, између два гранична прелаза Србије и Црне Горе, уз саму железничку пругу Београд-Бар. Манастир и данас спаја не само Србију и Црну Гору, разједињене политиком и балканским проклетством, већ спаја и људе свих вера који долазе у овај манастир по лек.

Не зна се ни тачно кад је манастир подигнут, вероватно између 13. и 15. века, али је од 18. века био у рушевинама. Пројектом пруге Београд-Бар требало је да шине иду преко дела манастира, али је ипак померен потпорни зид на пет метара од цркве. Једино је лековита вода, која је својевремено текла испод самих темеља храма, отекла испод пруге, али је и данас користе верници, пију је и њом се умивају, тврдећи да лечи све што се може излечити.

Мирослављево јеванђеље

Немањићи су у Бијелом Пољу подигли више од 100 манастира и цркава. Да кнез хумски Мирослав није наручио јеванђеље за цркву Светог апостола Петра, не бисмо се данас дичили најстаријим српским писаним спомеником који је по кнезу добио име – Мирослављево јеванђеље.

Црква Светог Петра у Бијелом Пољу саграђена је 1196. и била је седиште Хумске епископије, а доживела је током векова да буде и џамија и катедрала. Почетком 14. века била је катедрална црква Данила Другог, а Турци су је у 17. веку претворили у џамију и назвали Фетије.

Током 1971. године црква је делимично обновљена, а коначно пре 12 година када је Музеј из Пријепоља покренуо обнову. Не зна се ко је подигао манастир, али се верује да је ктитор била властелинска породица Куманичићи, која је потицала из ових крајева, а касније се помињу у области Рудника.

Манастир је посвећен је арханђелу Гаврилу. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког. Непознато је ко је био Григорије, сем да се у једном запису помиње као „српски просветитељ и бивши архиепископ“, па чак да потиче „од свете и богоизабране лозе Немањића“. Археолози Дејан Радичевић и Емина Зечевић пронашли су у олтару цркве саркофаг са моштима. Открили су га у олтарском делу цркве, на месту где се ретко или никако не сахрањује. Претпоставља се да је реч о једном од највећих тадашњих црквених великодостојника.

Каменица

Први камен је из далеког 12. века. Иако је прва молитвена одаја у подножју стена одавно срушена, тај први камен је враћен. Зашто је и данас стуб верских исцелитељских обреда?

Загонетни камен, вратио је један муслиман који је искористио метеж када су Турци рушили манастир и однео га кући. Када му је касније умрло двоје деце, био је уверен да је у кућу унео проклетство јер је узео камен без благослова, прича јеромонах Николај.

Након што је „свети камен” враћен, по предању, из суседног села донели су извесног Милоша који је због слепила у младости покушао да се обеси, али га је родбина спречила, донела у Куманицу на празнично богослужење и он је прогледао. Од тада, овде из разних крајева долазе људи свих вера који верују у излечење.

Неретко се у Полимљу може чути и легенда по којој су мошти светог Саве склоњене пред најездом Турака у последњи час, односно да су на Врачару спаљени нечији туђи остаци, те да су чудотворне мошти српског архиепископа управо овде похрањене.

На дан Светог архангела Гаврила, 26. јула сваке године окупи на хиљаде православаца, католика, муслимана и атеиста, који преноће под ведрим небом крај светих зидина, надајући се излечењу. Верује се да посетом Куманици слепи прогледају, хроми проходају, а нероткиње рађају. Током ноћи се пале свеће за здравље живих и покој душа и разгрешење мртвих.

Црквена књига

Милан Шебек из оближњег села Врбнице ослепео је у 23. години.

Чувар куманичког храма ставио је испред мене стару црквену књигу и рекао да читам. Кад сам рекао да не видим ништа, он настави: ‘Сад ћеш видети, само се удуби боље’. Видео сам прво обрисе, а онда се десило чудо, почеше да израњају слова, а онда се цео текст показа као на длану„, причао је 70-годишњи Милан.

Још и данас се помиње случај младе муслиманке из Бијелог Поља коју је родбина донела на носилима јер је била непокретна. Свештеници су јој очитали молитву и оставили да преспава под ведрим небом. Ујутро су је миропомазали освећеним уљем из кандила светог Григорија и девојка је проходала. Зато се испред манастира тискају људи и са црногорским капама, и српским шајкачама, и муслиманским фесовима, а повремено се чују уздаси „Господе, помилуј “ и „бисмилах“. А отац Николај у манастиру годишње крсти и по 400 људи.

Млековод Немањића

Неколико стотина метара низводно од Куманице, са десне стране реке Лима налази се млековод Немањића, којим је помужено млеко горе у планини спровођено до Лима, где су правили сир. Млековод је прављен од керамичких цеви. Трасирајући пругу Београд-Бар, млековод су открили пројектанти ЦИП-а Зоран Попадић и Бранислав Станимиров 1967. год.

Извор: Вести онлине, Магацин

Напиши коментар