Шта катастарске књиге кажу на Косову и Метохији?

На бранику Косова и Метохије!

Држава, Црква и појединци располажу са 58,79 одсто територије КиМ, а вредност имовине од 50 до 220 милијарди евра. Оригинална документација о власништву у државним рукама. Унмику дате копије, а на њих се не уносе промене. Према Резолуцији 1244, имовином управља Унмик, али без права располагања.

Србија има тапију на 58,79 одсто територије Косова и Метохије! То кажу катастарске књиге, „свето писмо“ за некретнине у свим цивилизованим земљама. Српска државна, друштвена, приватна и имовина Српске православне цркве – 641.071 хектар од укупно 1.090.410. То су подаци из катастра земљишта за укупно 1.299 катастарских општина колико их је на Косову и Метохији.
Овом евиденцијом покривен је сваки педаљ јужне покрајине. На територији Косова и Метохије катастар земљишта била је једина евиденција о некретнинама. На свакој од укупно 2.575.448 катастарских парцела убележена је површина, власник, корисник…

База

Срећом, већи део документације је из безбедносних разлога 1999. године пренет са КиМ у Србију. На основу тих катастарских књига Координациони центар урадио је дигитални катастарски план и сада Србија поседује електронску базу података о свим власницима на Косову и Метохији. Све док су оригинали код нас, Србија има доказ шта је њено. А, прво што је Унмик тражио по доласку на КиМ је да се управо та документација врати. Јер, само на оригиналима могу да се уписују промене. А, Србија ниједну није уписала од 1999. године. Зато је наша документација веродостојна.

Албанци су узурпирали више од 80 одсто српске земље, али отимачина неће моћи да буде легализована. Према Резолуцији 1244, државном и друштвеном имовином управља Унмик, али му није дато право да њоме и располаже. Према подацима Министарства за КиМ, велики је број и вредност објеката којима на КиМ располажу предузећа из централне Србије и Војводине. Уз имовину јавних предузећа то је укупно 1.358 објеката, чија се вредност процењује на око 1,5 милијарди долара.
Колико вреди укупна српска имовина на Косову и Метохији тешко је проценити. Помињу се цифре од 50 милијарди до 220 милијарди евра.

НИС

Нафтна индустрија Србије већински је власник (84,2 одсто) предузећа за производњу пластичних елемената ДП „Пластика“ у Приштини. Имовина НИС „Петрол-Југопетрола“ је 31 објекат на подручју Космета, од тога једна инсталација у Приштини (срушена 1999. године), четири стоваришта, ПП Приштина, земљиште у Подујеву и 24 бензинске станице. Од свега тога у поседу НИС „Петрол-Југопетрола“ остало је – стовариште Косовска Митровица и бензинске станице Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан и Брезовица.

Пошта

ЈП ПТТ Србија на Косову и Метохији има 130 објеката, од којих је највећи број зграда пошта. У ове објекте српско предузеће је деценијама улагало. „Србијашуме“ на Косову и Метохији власник је укупно 338.183,94 хектара земљишта. Према подацима овог јавног предузећа, високе природне шуме покривају 71.853,02 хектара, високе вештачки подигнуте 6.496,13, а високе 78.349,15 хектара. На изданачке шуме одлази 155.544,12 а на шикаре и шибљике 25.941,52 хектара. „Србијашуме“ имају и 45 објеката.

Железница

Књиговодствена вредност имовине коју ЈП „Железница Србије“ има на Космету износи око 206,6 милиона евра и чини 7,81 одсто укупних средстава српских железница. Наравно да је тржишна вредност далеко већа. Српска железница на Космету има око 330 километара пруга, 33 железничке станице, 19 дизел-локомотива, 15 дизел моторних возила, 570 теретних и 45 путничких вагона, затим, помоћни воз са најсаверменијом „Лукас“ опремом. Железничка станица Косово Поље има најсавременију опрему, центар за даљинско управљање са најсавременијом телекомуникационом мрежом, локомотивски депо са три хале и пратећим постројењима, радионицама, као и управну зграду. У Пећи и Призрену српске железнице имају ложионице, а дуж Космета телекомуникационе уређаје и колосечни прибор.

Штета

Директне штете последњих година, због губитка транспортних прихода на Космету, мере се стотинама милиона евра. Железнице измирују обавезе на име кредита, који су осамдесетих година прошлог века одобрени железничко-транспортној организацији Приштина – Светској банци два зајма у укупном износу од око 33,2 милиона долара, Париском клубу поверилаца 4,2 милиона канадских долара, „Еурофими“ – до краја 2005. године исплаћене су кредитне обавезе у износу од 1,6 милиона „швајцараца“, а до краја априла ове године за наплату доспева још око 5,5 милиона швајцарских франака. Уз то и још око 200.000 евра на име чланарина за међународне организације.

Лигнит

На Косову и Метохији геолошке резерве лигнита износе око 14,7 милијарди тона, што је око 76 одсто укупних резерви угља у Србији. Од тога се, по проценама, може експлоатисати више од осам милијарди тона. Досадашњом експлоатацијом откопано је око 270 милиона тона угља, што је тек око два одсто укупних резерви.
На ресурсима тог угља отворена су два површинска копа, „Добро Село“ и „Белаћевац“ и објекти за прераду угља и одржавње опреме. У две термоелектране, „Косово А“ и „Косово Б“, укупне инсталисане снаге 1.519 МЊ, до сада је произведено око 135 милијарди кЊх електричне енергије. До јуна 1999. године производњом у овој области управљала су три јавна предузећа: ЈП за производњу, транспорт и прераду угља „Површински копови Косово“; ЈП за производњу електричне енергије „Термоелектране Косово“ и ЈП за дистрибуцију електричне енергије „Електрокосмет“, као саставни делови „Електропривреде“ Србије.

Због немогућности увида у производњу и стање објеката веома је тешко дати процену њихове садашње вредности. Може се, међутим, сасвим поуздано рећи да би за изградњу енергетских објеката таквих капацитета било потребно од 2,5 до 3 милијарде евра. Резерве олова и цинка на подручју КиМ процењене су на 51 милион тона, што представља три четвртине билансних резерви Србије. Укупна вредност рудног богатства по критеријумима Светске банке процењује се на 13,5 милијарди евра, међутим, стручњаци сматрају да је вредност далеко већа, да чак премашује 20 милијарди евра.

Телеком

„Телеком Србија“ имао је велике материјалне губитке због демолираних базних станица и изгубљеног саобраћаја у мобилној телефонији на Косову и Метохији. Када је реч о фиксној телефонији, вредност имовине на КиМ почетком 1999. године до замрзавања књиговодственог стања, износила је тадашњих 155,7 милиона немачких марака, односно 77,8 милиона евра. Материјална штета изазвана бомбардовањем износи 12,8 милиона евра. Вредност имовине која сада није под нашом контролом износи 76,1 милиона евра. Вредност имовине која је остала „Телекому“ је 1,7 милиона евра, а у периоду од 2001. до 2007. године она је увећана на 15,4 милиона евра. Тренутно на КиМ нашу фиксну телефонију користи више од 20.000 корисника. У тренутку бомбардовања било је укупно 130.279 корисника.

У бројкама

У власништву државе Србије је и 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, службене зграде површине која премашује 1,4 милиона квадрата, више од 145.000 квадрата пословног и 25.000 стамбеног простора, 4.000 квадрата објеката посебне намене и 750.000 квадратних метара осталих грађевинских објеката.

Приватизација

Према подацима Министарства за КиМ  на Космету је незаконито приватизовано 360 друштвених предузећа. Приход од приватизације износи око 400 милиона евра. Такозвана косовска поверилачка агенција планира да приватизује или ликвидира укупно 500 предузећа.

Извор : Вечерње Новости

Напиши коментар