ГМО није отров, али није ни здрав

Сваки ГМ усев који се незаконито сеје представља за Србију озбиљан проблем, јер може да компромитује нашу класичну пољопривредну производњу

У Србији је забрањен узгој ГМО хране, али је јавна тајна да ипак постоје усеви и дистрибуција овакве хране. И мада је већина људи уверена да не једе генетски модификовану храну, у пракси изгледа није тако.

То каже др Миодраг Димитријевић, професор на Катедри за генетику и оплемењивање биљака новосадског Пољопривредног факултета.

Само прошле године, сматра наш саговорник, у Србији је, мимо закона, засејано око 5.000 хектара генетски модификоване соје, махом у Војводини и неким деловима Мачве. То значи да таква соја, преко сточне хране, завршава и у нашим тањирима у месу и млеку, јајима, као и у прерађевинама на бази тих производа.

У Србији је, према важећем закону о генетички модификованим организмима из 2009. године, изричито забрањена комерцијална употреба ГМО?

Овај закон у члану 2. изричито наводи да „ниједан модификован живи организам, као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Србије“.

Наука била спора

„Наша сазнања о последицама конзумације ГМ хране су веома оскудна. На пример, уз сву „модерну“ науку, тек деведесетих година прошлог века уочено је постојање малих фрагмената рибонуклеинске киселине, данас познате као микроРНК. Све до 2006. није се знала улога ове класе нуклеинских киселина. Онда је утврђено да врло активно утичу на регулисање рада гена наследног основа“ – каже Димитријевић.

Како оцењујете рад тела и институција које се брину о здравственој безбедности становништва?

Они су „преструктурисани“, „усклађивани“, „акредитовани“ и опет „реструктурисани“ док раније креиран систем није сасвим подлегао овим „реформама“. Дакле, урушили смо оно што је функционисало, а нисмо направили нешто што још боље функционише. Скоро по правилу, решења која су донета су била лошија од претходних.


На хиљадама хектара већ годинама се узгајају неке ГМО житарице?

Незаконито сејање ГМ усева се појављује као проблем. Треба имати у виду да је сетва ГМ кукуруза, који је странооплодна биљка, далеко опаснија по српску аграрну производњу, него ГМ соја која је самооплодна. Но, сваки ГМ усев који се незаконито сеје представља за Србију озбиљан проблем, јер може да компромитује нашу класичну пољопривредну производњу и да представља економски и здравствени ризик. Проблем, међутим, треба да се решава у корену, а не само кажњавањем „коначних корисника“.

Да ли са таквом „контролом“ треба да стрепимо да неки прехрамбени производи садрже одређене количине ГМО?

У склопу неких пилот истраживања, утврђен је један од десет испитиваних узорака соје у зрну, који је био позитиван на присуство РР генетичке модификације отпорности на хербицид „раундап реди“. Ови узорци су узимани по случајном избору у продавницама „здраве хране“, односно слободно куповани као соја у зрну у широкој продаји! У Србији се ово семе илегално сеје без икаквих последица по „фармере“, јер семенске компаније, које су власници тог семена, не показују никакав интерес да заштите своја права и финансијску добит.

Извор: Новости

Напиши коментар