И после 10 година питамо НАТО окупаторе, ко је убио децу из Гораждевца?

Место поред реке Бистрице где су шиптарски злочинци пуцали на српску децу

Данас се навршава 10 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, на КиМ. За тај злочин нико још није одговарао.

У локалној цркви Пресвете Богородице владика Теодосије служиће помен убијенима Пантелији Дакићу (12) и Ивану Јововићу (19). Парастосу ће присуствовати и директор канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Александар Вулин.

И поред награде од милион евра и обећања из УНМИК-а да ће „преврнути сваки камен да нађе убице“, за злочин над недужном децом нико није одговарао.

Еулекс је крајем 2010. године, услед недостатака доказа, затворио истрагу коју је по доласку на Косово и Метохију преузео од УНМИК-а.

Иван Јововић и Пантелија Дакић убијени су из аутоматског оружја 13. августа 2003. године док су се купали у реци Бистрици, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорде Угреновић (20) тешко су рањени.

УНМИК је после напада у Гораждевцу саопштио да је „непознат број људи из жбуња отворио ватру из ‘калашњикова’ на педесетак деце и младих, већином Срба из гораждевацке енклаве“.

Такозвана косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, међу којима и рањене у нападу, а претресла је и 100 кућа.

Богдан Букумирић, дечак који је преживео осам метака и линчовање разуларених Албанаца у центру Пећи:

Богдан је, после осам прострелних рана, остао без слезине, бубрега и дела лобање

Играли смо се, купали. Било нас је око стотинак. Пресекао нас је фијук првог метка. Секунд касније први врисак. У следећем трену крв се сливала Бистрицом. А следећи метак био је намењен мени. Прошао ми је кроз стомак. Нисам се уплашио. Само сам осетио невероватну, неописиву бол. Други, трећи, четврти, пети, шести, седми, осми метак! Неко је у мене крвнички пуцао док нисам као покошен пао! Богдан је, после осам прострелних рана, остао без слезине, бубрега и дела лобање. Само надљудски напори лекара и његова дивовска воља да преживи, када је готово био отписан, превагнули су од смрти ка животу.

Превезен је у италијанску болницу.

Три пута су ми лекари превијали главу, три пута сам ја скидао завоје, и рукама стискао ране на глави не би ли ублажио бол макар мало… Нису могли да ме оперишу.

Брат Бошко и комшије Милан Павловић и Ратко Јанџековић га стављају у кола и – Кфор је проценио да није безбедно да се крећу са српским таблицама и није им обезбедио заштиту – сами крећу у пећку болницу.

Гледам смрти у очи. Милан вози брзо. Код пијаце, у Пећи, недалеко од болнице, група Албанаца препречила нам је пут. Насрћу као суманути. Мог Бошка и комшију Милана извлаче из кола. Ударају их циглама. Мене песницама, по стомаку и глави. Ту сам изгубио свест. После су ми рекли: „Спасла вас је патрола Кфора која је случајно наишла“. У болници ми се вратила свест. Видео сам Пантелију, видео сам да му нема спаса. Чуо сам музику. Албанци су славили. Чуо сам и псовке. Албанци су нас проклињали. Одатле су нас, после који сат, пребацили у Митровицу. А онда смо захваљујући докторки Милени Цветковић отишли у Београд.

Прогнозе лекара на ВМА су биле поражавајуће. Дали су му само четири одсто шанси за живот. У њему само литар и по крви. У коми је био шест дана.

Кад сам „допутовао са оног света“, прво лице, као у магли, лице мог тате Милана. И прве моје речи: „Тата, где си, тата?!“ Он окружен камерама, званичницима и спортистима, непрестано ми љуби руку, плаче… А мени ни суза да кане. Било је логично да једно дете тада заплаче, а ја не могу. Косметска, српска деца брзо постају одрасли…

Очеви убијених дечака тврде да се зна ко је пуцао и да су то рекли и Кфору.

Убиство деце осудили су домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН.

Портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић поновила је за агенцију Бета да је истрага у вези са случајем Гораждевац затворена пре више од две године, јер полицијска истрага није довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених.

Било која званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена, ако се тужиоцу доставе нове информације које би потенцијално могле да истрагу покрену напред„, рекла је Гудељевићева.

Богдан Букумирић: „Мени ни суза да кане. Било је логично да једно дете тада заплаче, а ја не могу. Косметска, српска деца брзо постају одрасли…“

У Гораждевцу је данас остало око 750 Срба, трећина од броја колико их је било пре 1999. године.

Убиство у Гораждевцу сматра се једним од четири највећа злочина над Србима од доласка међународне мисије у покрајину. Убице су остале некажњене, као и у три остала злочина – у Старом Грацком, Обилићу и код Подујева.

У селу Старо Грацко на њиви је убијено 14 жетелаца, у Обилићу породица Столић, а код Подујева страдало је 12 Срба из аутобуса који је дигнут у ваздух, када су ишли на задушнице.

Извор: Бета, Новости, Магацин

Напиши коментар