Крвави трагови америчке лобистичке агенције Ruder Finn

Слика из филма The Insider, који говори о дуванским компанијама које су преко PR компанија заташкавале штетност пушења.

Ruder Finn Је америчка компанија која се бави односима са јавношћу или ти, енглеским језиком речено, PR . Фирма је чувена као клијент дуванског магната Филипа Мориса. Бавили су се заташкавањем последица пушења од средине 60их до средине 90их година прошлога века. А јел’ се сећате Кофија Анана?

Е, па, и са њиме су сарађивали. Тако што су му запослили нећака у компанији а после су преко Развојног програма Уједињених Нација (U.N. Development Program -UNDP) добијали послове. Иако су, наравно, то негирали.

Kobina Annan, nephew of the U.N. chief, worked in the internship program at public-relations firm Ruder Finn until four months ago.

Malloch Brown, as head of the U.N. Development Program (UNDP), paid Ruder Finn $30,000 to assess how the agency could improve its communications office. UNDP says that familiarity with Ruder Finn and the company’s good reputation were the reasons it got the job.

Questions Surface About Annan’s Nephew

Многи могу да се запитају: и шта са тиме?

Кофи Анан је постао Генерални Секретар УН 1997. А да ли знате да је награда за то место било његово учешће у догађајима у БиХ 1992-95, тачније 1995, тачније бомбардовање Срба и позција Војске Републике Српске. Да би цела операција изгледала као део УН дејстава а не НАТО, што је била у стварности, Кофи Анан, као заменик Секретеара УН, тада, Бутроса Галија, одобрава нападе на српске положаје. Благопочивши Ричард Холбрук је изјавио 1998:

Richard Holbrooke, in his notably self-aggrandizing account of the Bosnian conflict To End A War (New York: Random House, 1998), goes so far as to claim that it was thanks to this act of indulgence toward NATO that Annan would later become Secretary General: “in a sense Annan won the job on that day” (p. 103).

Тј. да је управо тај догађај омогућио Анану да постане Генерални Секретар УН.

А шта је са Ruder Finn и где су они у целој овој причи.

12. августа 1991. Хрватска Влада ангажује Ruder Finn-лобистичку и компанију за односе са јавношћу из САД. Основни задаци су:

1) развити стратегију лобирања у Конгресу и Сенату као и свим релеватним министарствима САД Владе зарад признавања независности Хрватске;
2) Успоставити везу са САД тајним службама;
3) Успоставити везе са САД медијима.

12. новембра 1991. Почиње активно лобирање међу администрацијом Буша Старијег, као и редовни брифинзи за медије. Током јануара и фебрауара 1992 Ruder Finn организује посету Конгресмена Хрватској.

7. априла 1992. САД признају независну државу хрватску.

23.јуна 1992. Влада Алије Изетбеговића потписује уговор са Ruder Finn на истим основама као и хрватска.

Једна од најважнијих ствари је било оснивање тзв. “Bosnia Crisis Communication Center” који је имао контакте са свим значајним медијима у САД, Британији и Француској. Инфорамције су долазиле директно из муслиманског штаба и дељење су медијима.
Октобра 1992, Ruder Finn постаје лобиста албанаца.

А како су радили видели смо али они су се тиме и хвали. Извлачим делове интервјуа Џејмса Харфа, тада запосленог у Ruder Finn, са француским новинаром Жак Мерлино 1993.

Merlino:

But in all of this work of what are you most proud?

Harff:

Of having succeeded in getting Jewish opinion on our side. This was a very delicate business and the dossier included a very great danger in this respect. Because President Tudjman had been very imprudent in his book The Wastelands of Historical Truth. On reading these writings, he could be accused of anti-Semitism. From the Bosnian side, things didn’t look any better, because President Izetbegovic, in his Islamic Declaration published in 1970, had taken a very strong position in favor of an Islamic fundamentalist state. Moreover, the past of Croatia and Bosnia had been marked by a real and cruel anti-Semitism. Several tens of thousands of Jews had been done away with in the Croatian camps. There was every reason then for Jewish intellectuals and organizations to be hostile to the Croats and Bosnians. Our challenge was to reverse this state of things. And we succeeded in masterly fashion. Between the second and the fifth of August 1992, New York Newsday came out with the affair of the camps [the reference is to Newsday reporter Roy Gutman’s allegations concerning Serb-run concentration camps in Bosnia – JR]. We pounced on the matter immediately. We brought around [avons circonvenu – note that in French this expression has the strong connotation of “tricked”, though, of course, the original interview was presumably conducted in English – JR] three important Jewish organizations: the B’nai B’rith Anti-Defamation League, the American Jewish Committee and the American Jewish Congress. We suggested to them that they publish an advertisement in the New York Times and organize a protest demonstration in front of the United Nations. That went perfectly. The entry into the fray of Jewish organizations on the side of the Bosnians was an extraordinary move. All at once, we were able to make public opinion equate Serbs and Nazis. The dossier was complex, nobody understood what was going on in Bosnia. To be frank, I would say that the great majority of Americans wondered in which African country Bosnia was to be found. But in one stroke we were able to present a simple matter, a story with good guys and bad guys. We knew that the business would be played out on this terrain. And we won by targeting the right audience, the Jewish audience. All at once, there was a very clear change of language in the press with the employment of terms with a very strong emotive value, such as ethnic cleansing, concentration camps, etc., all evoking Nazi Germany, the gas chambers and Auschwitz. The emotive charge was so strong that no one could go against the dominant current, except on pain of being accused of revisionism. We hit the bulls eye.

Merlino:

Maybe. But between the second and the fifth of August 1992, you didn’t have any proof that what you said was true. You only had articles from Newsday.

Harff:

Our business is not to verify information. We’re not equipped to do that. Our business, as I’ve already told you, is to accelerate the circulation of information that is favorable to us, to aim at targets judiciously chosen. That’s what we did. We didn’t assert that there were death camps in Bosnia, we let it be known that Newsday asserted it.

Merlino:

But that’s an enormous responsibility. Are you aware of the responsibility?

Harff:

We’re professionals. We had work to do and we did it. We’re not paid to practice morality. And even if the discussion was put on this terrain, we’d have a sound conscience. Because if you want to prove that the Serbs are poor victims, go ahead: you’ll be all alone.

Укратко, за оне који не разумеју енглески. Највише је поносан на чињеницу да је успео да приволи јеврејски лоби у САД иако то на почетку није било лако. Туђман и Изетбеговић су имали познате анти-јудејске ставове. Да би то ”замаглили” од Срба су направили нацисте који држе конц-логоре. У томе су им помогле три утицајне јеврејске организације у САД, које су преко Њујорк Тајмса организовале анти-српске демонстрације испред УН.

Такође се хвали тиме да њега није интересовала истина већ пропаганда и да је он за то плаћен, а то је одлично одрадио. Ово није никаква нова чињеница, зна се све то оквирно али ово показује тачно ко је шта радио.

Аутор: nexon77
Магацин

Напиши коментар