Сведочанство усташе: Ногом сам згњечио главу детету!

Логор смрти Слано на острву Пагу, претеча Јасеновца
Логор смрти Слано на острву Пагу, претеча Јасеновца

Једно од најстравичнијих сведочанстава о усташком концентрационом логору Слана на острву Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.

Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспео је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околини Коренице (Лика). Сведочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу. Сведочење је записано у књизи Шиме Балена „Павелић“.

Ево сведочења Јоса Орешковића:

Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. у вјерску организацију “крижаре”. Ту су нас под фирмом вјере одгајали у усташком духу. На наше састанке су долазили Јурица Фрковић и Јуцо Рукавина и држали нам предавања против Срба и комуниста. Наша парола је била -у име Криста убиј антикриста. Антикристи су били Срби, Жидови и комунисти. Организовали смо своју ударну јединицу која је ноћу нападала љевичаре.

Кад је дошло до рата и расула југословенске војске ми смо је разоружавали. Одмах смо ступили у усташе јер смо то сматрали својом националном дужношћу. Мене су са још неким Госпићанима одредили у логор Слано на отоку Пагу. Ту су се налазили највише Жидови и Срби, а било је и неких Хрвата љевичара. Кад сам дошао тамо запањио сам се кад сам видио како муче оне људе. Спавали су под ведрим небом у жици. За храну су им нису давали ништа осим сланих риба, али им воде нису давали тако да су многи полудјели од жеђи.

У то је дошла нова скупина заточеника. Старјешине су нам дале наређење да одвојимо 200 заточеника из прве партије, да их одведемо на море и побијемо. Ја и неки моји другови нисмо могли. Онда су нас грдили и пребацивали нам какви смо ми то Хрвати и усташе. Говорили су нам да није усташа онај који не може с весељем убити Србина, Жидова и комунисту. Да нас придобију на убијање давали су нама млађима вина и ликера. Доводили су пред нас заточене дјевојке, свлачили их до гола и говорили да можемо узети било коју, али да их послије акта морамо убити. Неки младићи опијени вином и занесени страшћу почели су тако убијати. Ја нисам могао. Гадило ми се и то сам јавно рекао.

Усташки офоцир и злочинац Макс Лубурић. Проћитајте исповест човека који га је убио.

Након пар дана дошао је у логор неки виши функционер из Загреба Лубурић (у питању је усташки официр и крвник Макс Лубурић прим, аут.). Дошао је да погледа рад логора. Тек тада је почело право клање. Море око Пага било је црвено од крви. Лубурићу су реферирали да ја и још неки нећемо да убијамо. На то је Лубурић сазвао све усташе, постројио нас и одржао говор у којем је рекао да су издајице усташтва они који не могу да убијају Србе, Жидове и комунисте.

На то је упитао ко је тај “усраша” који не може да убија. Јавио сам се ја и још неколико. Како сам био први по реду од тих који су се јавили, Лубурић ме је позвао пред строј и упитао ме какав сам ја то усташа кад не могу убити Србина и Жидова.

Рекао сам да сам спреман у свако доба дати живот за Поглавника, да мислим да бих могао убијати у борби али да не могу убијати овако голоруке људе, а особито жене и дјецу. Он се на то насмијао и рекао је да је наша дужност да очистимо Хрватску од те куге, а тко то неће је непријатељ Поглавника и Хрватске као и они. На то је позвао једног из своје пратње и нешто му шапнуо. Овај је отишао и донио двоје мале двогодишње жидовске дјеце. Лубурић ми је предао једно дијете и рекао да га закољем.

Плитко закопани лешеви побијене српске деце

Одговорио сам да не могу. На то су сви око мене праснули у смијех, ругали ми се и викали- “усраша”, а не усташа. Онда је Лубурић извадио нож и заклао предамном дијете говорећи: “Ево како се ради”. Кад је дијете вриснуло и праснула крв, све око мене се завртјело. Скоро сам пао. Један ме усташа прихватио.

Кад сам се мало прибрао рекао ми је Лубурић да дигнем десну ногу. Дигао сам, а он ми је под ногу ставио оно друго дијете. Онда је заповједио: “удри”.

Ударио сам ногом и згњечио главу дјетету. Лубурић ми је пришао, потапшао по рамену и рекао: “Браво, бит ћеш ти још добар усташа”.

Тако сам убио прво дијете. Након тога сам се опијао до смрти. У пијанству сам заједно са друговима силовао неке жидовске дјевојке, а онда смо их поубијали.

Послије се нисам морао ни опијати. Касније, кад је Слано ликвидирано и сви његови заточеници убијени, послан сам у котар Кореницу на чишћење. Шта сам тамо радио знате…

Извор: Интермагазин

Причитајте извештај италијанског официра Ајмонеа Финестре о затеченом стању по доласку италијанских трупа у Далмацију који најбоље описује размере усташких злочина над српским цивилним становништвом. Ајмоне Финестра: Усташки злочини над Србима – прво етничко чишћење у Европи

Напиши коментар