Емил Влајки: Срби са севера Косова треба да формирају своју администрацију, полицију и одбрану

Срби требало да се организирају, а на темељу Устава Србије, као ‘Аутономна Српска Покрајина’ (АСП)

У Еуропи, у име људских права, све се више профилира концентрациони логор широких размјера, најстравичнији након Варшавског Гета. Не рачунајући мала српска Гета јужно од Ибра који могу егзистирати једино као „демократски“ зоолошки вртови, на простору четири српске опћине: Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток, Лепосавићи, становништво је себе окружило бодљикавом жицом високом три метра и барикадама састављеним од камиона, багера и других возила, док су око њих окупационе НАТО трупе са оружјем на готовс.

Те опћине се, према законима самопрокламиране државе ‘Република Косова’, налазе унутар овако насловљене државне заједнице коју признаје преко сто држава свијета, укључујући и највећи и најзначајнији дио Еуропске Уније. Нова албанска држава, а бит ће их још, има, у спрези са окупационим НАТО трупама, апсолутну граничну контролу и, ако неће, не допушта ниједном српском званичнику да ту границу пређе. Популација у српском Гету живи од хуманитарне помоћи и средстава која им шаље србијанска власт; колико дуго, видјет ће се.

Нова албанска држава је организирала своје прве локалне изборе у властитој режији, а са чиме србијанска власт нема никакве везе, јер понављамо, по „међународној заједници“ Косово више није Србија већ Албанија. Ипак, да Београд не изгуби образ, Запад врло привремено дозвољава да се, к’о фол, Србија укључи у козметичко ретуширање албанске стварности у облику фото шопа званог ‘Бриселски споразум’.

Србија, у односу на косметске Србе, има искључиво савјетодавну улогу јер правно не може ни на што дјеловати. Дакле, једино што може урадити, то је да тамошње Србе у Гету савјетује да гласају унутар албанског правног сустава. Поред тога, Србија их и уцјењује: „Ако нећете да гласате, укинут ћемо вам средства која вам шаљемо“!

Срби, у ове четири опћине, а са садашњим пасивним ставом, гласали не гласали, исто им се пише:

Ако гласају, то значи да су признали Републику Косова као своју државу са свим консеквенцама: правним, политичким, економским, војним, административним, итд., које из тога слиједе;

Ако не гласају, Србија ће им укинути помоћ, а ‘Косовска полиција’ и НАТО ће их кад-тад средити што ће, поред убијених и рањених, резултирати коначним егзодусом Срба са тог подручја.

– Напомињемо, а поводом најаве да ће након избора бит формирана Заједница српских опћина, да су под нацистима, у Варшавском Гету, такођер били одржавани избори међу Јеврејима, а изабрани су, поред самоуправних функција, контактирали са представницима Нијемаца. Познат је и крвави завршетак те „самоуправе“.

Постоје времена када човјек, блокиран правним, војним и другим оковима, не може бити паметан, али може бити достојанствен, наравно, онолико колико је то могуће. У конкретном случају то значи:

Србија никада правно не смије признати нову самопрокламирану албанску државу.

Србија, која сада не може учинити много за Србе јужно од Ибра, не смије се одрећи сјевера Космета, гдје је већинско становништво српско, а то је оно што управо ради.

Срби из четири споменуте опћине, а по мудрим ријечима Патријарха СПЦ Иринеја који је рекао: „Или нека нитко не изиђе на изборе, или нека сви изађу“, не би требало да изађу на изборе и да тако признају нову албанску државу.

Bojkot kosovo– Ови би Срби требало да се организирају, а на темељу Устава Србије, као ‘Аутономна Српска Покрајина’ (АСП), да формирају своју полицију, територијалну обрану, администрацију и друге покрајинске органе, те да пошаљу своје представнике у српски Парламент.

– Истовремено би ова АСП требало да се обрати међународној јавности као једини, правни, државотворни представник Срба на том јужном дијелу Србије, исказујући своје достојанство и одлучност у обрани српства.

Па нека Запад, који ће морати реагирати, преиспита своја основна начела и види да ли је фашистички или истински демократски.

Аутор је Емил Влајки, потпредседник Републике Српске
Извор: Нова српска политичка мисао

Напиши коментар