Гаврило Принцип учио да пуца у Казанђолу код Врања

Гаврило Принцип и његови саборци учили су да пуцају и бацају бомбе у кланцу Градске реке који мештани зову Казанђол

Гаврило Принцип и десетак припадника Младе Босне научили су да рукују пиштољима и бомбама у Врању, две године пре сарајевског атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године.

После неуспелог покушаја да га 1912. године Војислав Танкосић у Прокупљу прими у Школу четничког покрета, Принцип се враћа у Београд где упознаје Врањанца Живојина Рафајловића, једног од оснивача покрета, који га са десетак припадника Младе Босне шаље у Центар за обуку четника у Врање.

Они су се у Врању јавили управитељу основне школе Михајлу Стевановићу Цупари, првом инструктору српских специјалних јединица. Траг о томе остао је записан у хронологији породице Цупара, а о том догађају, који је пола века у Врању био велика тајна, причала ми је Михајлова ћерка Мирјана – каже Врањанац Синиша Антонијевић.

Он каже да је Гаврило Принцип становао баш код инструктора Стевановића, а Центар за обуку припадника Младе Босне био је два-три километра изнад Врања, у кланцу Градске реке, који мештани зову Казанђол.

Ту је Гаврило до савршенства овладао руковањем камом, пиштољем и ручном бомбом. А када су с инструкторима Цупаром и Ацом Благојевићем завршили обуку, поново су се запутили ка Београду – твди Антонијевић.

Принцип је једно време у Врању становао и у кући у сокаку на периферији града који се данас зове Улица Гаврила Принципа. Пензионисани декан Учитељског факултета у Врању, књижевник и лексикограф проф. др Момчило Златановић каже да је нормално што се све то тада дешавало „с ове стране Дрине”.

Јунака Гаврила Принципа спроводе на суђење

Међу младобосанцима на обуци у Врању нису били само Срби. Било је ту и муслимана и Хрвата, а све их је зближила мржња према Аустроугарској – каже професор Златановић.

Овом темом се, последњих година, бави и књижевник Зоран С. Николић, уредник „Врањских књига”, који каже да су припадници Младе Босне у Врање стигли на основу добрих препорука и веза са комитама из јужне Србије.

Припреме за атентат биле су строго конспиративне, јер је ово био крај са значајним резултатима четничко-комитске инфраструктуре, што је било примарно за припаднике Младе Босне и њихове планове – каже Николић.

После Оснивачке скупштине четничког покрета у Београду 1903. године, у Врању је исте године, у просторијама основне школе (садашњи ресторан „Харемлук“) основан Извршни одбор. Тако је седиште Извршног одбора све до 1912. било у Врању, а Горског штаба на планини Козјак изнад манастира Свети Прохор Пчињски.

Срамотан покушај ревизије историје

Како се ближи 2014. и обележавање 100 година од избијања Првог светског рата, у центар пажње светске јавности долази и Сарајевски атентат, који је био повод за рат. Амерички „Волстрит џорнал” назива га „најбурнијим терористичким нападом у историји”, док други историчари, попут Аустријанца Манфреда Рохенштајнера, наводе да су кривци за рат Аустрија и Немачка, а да је атентат био само жељени повод за његово избијање. У Сарајеву предлажу обнову споменика аустроугарском престолонаследнику Францу Фердинанду, који је био подигнут 1914. и стајао је до 1918. Више о покушајима да се херој Гаврило Принцип прикаже као терориста писали смо у текстовима:  Европски принципи Гаврила Принципа и Бој нема ко да бије, које препоручујемо свакоме ко се интересује за херојски атентат Гаврила Принципа.

Извор: Блиц, Магацин

Напиши коментар