Адам Прибићевић: Сеоба Срба у Хрватску била је велика грешка

Адам Прибићевић, српски публициста и политичар
Адам Прибићевић, српски публициста и политичар

Адам Прибићевић, српски публициста и политичар (1880-1957) у својој књизи „Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији“, издавач: Заједница Срба у Хрватској, у закључку пише: Oва сеоба Срба у Хрватску била је велика погрешка, које Срби не би били починили, да су имали организовано интелигентно водство.

Том сеобом Срби су ослабили свој положај у централним српским областима, те су се оне ослободиле доцније, него што би биле да су Срби у њима били остали јаки.
Турци су били, у шеснаестом веку, наклоњени Србима. Ове сеобе изазвале су све жешћу мржњу Турака на Србе, што је много оштетило наше интересе. Реч Србин значила је, на крају, код Турака нешто што и реч »издајник« или »хајдук«.

Сеобом су долазили на подручје најагресивније на свету цркве – римокатоличке. Тако су се извргавали вечним прогонима и великим губитцима бројним, услед римокатоличења и унијаћења. Срби су долазили под погодбом да само чувају границу од Турака. И то их је излагало сталном губитку крви. Али, осведочивши се о њиховој ратничкој вредности, Аустрија их је стала слати на сва европска ратишта. У осамнаестом веку је Аустрија ратовала око 45 година! Како су граничари некад чинили преко половице аустријске војске, њихови губици су били огромни. Моја мајка причала ми је, по предању од својих старијих, како се Граница, за револуционарних француских и наполеонских ратова, разлегала од јаука матера, жена, сестара и кћери за својима погинулима и да ретко која жена преко беле повезаче није носила црну мараму.

Но, ево шта каже министар Бартенштајн, после 15 година ратовања са Фридрихом Великим:
»Како је већ српски народ за данашњег рата и онако највише невоље и опасности препатио, притом пак у људима за оружје тако натраг ударио, да ће много година требати можда, да опет дође до оног стања у којем је био пре рата, требала би по правди већ сама човечност да буде јаки усталац, да се удвостручи брига за његов прираштај изнова.«

Србима су били виши команданти огромном већином официри туђинци и они су Србе бацали у најжешћу ватру, без трага осећања за правду и човечност, те су гинули још више. Зато правични и човечни Бартенштајн и пише:
»Мање се, дакле, устручавају (команданти), излажући радије стотину њих (Срба) и непријатељској опасности него до једног јединог Немца, Угра (Мађара и Хрвата) или Валона (Шпањолца и Талијана).«

Давно пре Хитлера, ето, вредела је његова сразмера: 100 за 1!

Срби Крајишници

А Срби су »скакали у смрт« само стога што су знали да једино заслугама за цара могу спасти своју веру, народност и повластице, како је и било. На крају, никакав српски интерес није тражио да се мали остатак Хрватске одбрани, односно њен безбожни феудални поредак, гори од турскога и њена црква, несравњено нетолерантија од муслиманске. Одбрану Запада није чинио тај остатак, већ снага Немаца и других народа, чији је интерес тражио да се Турци зауставе, као што су били заустављени, и одбаце у дефанзиву.

Будући односи између Срба и Хрвата били би далеко бољи, да су хрватски световни феудалци били уништени, а црквени понижени. Овако су свој дух бахатости, осионости и супериорности предали и широким редовима народа, док се није појавило поколење, које ће покушати да нас истреби, задавши нам, и онако малобројним, ударац покољем десетог дела нашег народа, који ћемо тешко преболети. Што је било не може се поправити. Али из оног што је било можемо повући науку да дисциплинујемо свох дух, не радећи једино под нагонима срца, већ и по расуђивању здравог разума, и водећи рачуна не искључиво о својим интересима, али у првом реду о њима.

Извор: Јадовно

Књигу Адама Прибичевића, Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији, можете прочитати ОВДЕ.

Напиши коментар