Америчка донација Србији: Касетне бомбе на преко 800 хектара

Само америчких касетних бомби из времена Нато агресије има на преко 800 хектара
Само америчких касетних бомби из времена Нато агресије има на преко 800 хектара

У Србији је само за последње три године пронађена и уништена скоро 21.000 неексплодираних авио-бомби, ракета и осталох убојних средстава заосталих из времена Другог светског рата и Нато агресије. А локални деминери своју земљу црнохуморски описују овако : У срећним земљама они који копају – нађу злато, а у Србији – пронађу бомбу.

Према подацима Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије само прошле године је деактивирано 12.230 бомби, ракета, граната и мина великих разорних моћи. То је била рекордна година, пре свега захваљујући руском „Емеркому“ и специјализованим приватним компанијама, чији су стручњаци открили 9.440 неексплодираних убојних средстава. Остатак пројектила, скоро 3.000, случајно је пронађен приликом извођења грађевинских и пољопривредних радова. Међу нима је било и 154 авио-пројeктила тешких од 50 до 1.000 килограма. Ове године из земље је извађено 2.700 бомби.

kasetne-bombe-iz-perioda-nato-bombardovanja

Уопште, велика је непознаница колико се још неексплодираних бомби крије у тлу Србије, јер ни полиција ни војска немају тачне податке о томе колико је и на којим локацијама остало неексплодираних пројектила из претходних ратова. Једино је сигурно да велико истраживање и чишћење Србије тек предстоји.

Ниш, последице НАТО касетних бомби
Ниш, последице НАТО касетних бомби

Званично су потврђене 44 локације са 64 авио-бомбе, али постоји и још око 90 потенцијалних места где се вероватно налазе пројектили. Само америчких касетних бомби из времена Нато агресије има на преко 800 хектара, углавном на југу и западу Србије, и то у 15 општина, без Косова и Метохије: Медијана и Црвени Крст у Нишу, Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Гаџин Хан, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот. У септембру је од касетних бомби очишћено 16,7 хектара њива и шума у непосредној близини војног аеродрома Лађевци код Краљева, који би убудуће требало да се користи и за цивилне летове. Пронађено је 11 веома опасних америчких касетних пројектила типа „блу 97А/Б“ са још доста делова ове, међународним конвенцијама забрањене муниције. Касетне бомбе се у Нато арсеналу још називају и „жуте убице“, јер приликом сваке употребе намерно се 30 одсто њих остави да не експлодира одмах, како би касније биле детониране као нагазне или мине изненађења. Веома су осетљиве и могу да експлодирају при најмањем померању, а посебно подмукло дејствују јер су жуте боје и личе на лименку пива, па лако преваре онога ко набаса на њих.

Контејнер са касетним бомбама
Контејнер са касетним бомбама

Бомба из Другог светског рата тешка 900 килограма, пронађена пре неки дан у строгом центру Београда, само је један од пројектила који су након ратова остали широм земље. Не може се са сигурношћу утврдити где је завршио сваки од пројектила, ако се узме у обзир неколико бомбардовања територије Србије током 20. века. У Београду је, према званичним подацима, након НАТО бомбардовања заостала још само једна неексплодирана авио-бомба, тешка око 900 кг са 420 кг експлозива, и налази се на Звездари. А како је Београд само у последњем веку неколико пута бомбардован и у Првом и у Другом светском рату, никога не треба да изненади ако се при неком новом грађевинском подухвату поново ископа неексплодирани пројектил. Нажалост, од 1914. до 1945. године нико није водио евиденцију о заосталим бомбама, и не постоји писани траг где се која неексплодирана направа налази. Опасност од неексплодираних авио-бомби посебно вреба у градовима који су у Другом светском рату били на мети Немаца 1941.године, а 1944. су страдали од америчког савезничког бомбардовања. Ниш је бомбардован 16 пута, Београд 11 пута, Нови Сад три пута…

Нишлије су највише страдале од касетних бомби НАТО зликоваца
Нишлије су највише страдале од касетних бомби НАТО зликоваца

Нешто је боља ситуација за лоцирање америчких пројектила из времена Нато агресије 1999. године, али само зато што су Американци били толико “љубазни“, па су Србији касније дали прецизније податке о количини употребљених бомби и локацијама које су гађали

Прошле године је у београдској општини Барајево извађена бомба од 500 килограма, а испод писте аеродрома Поникве код Ужица у мају је деактивирана Нато бомба „МК 84“ тешка једну тону. Уз административну линију с Косовом и Метохијом налазе се локације неексплодирних мина на 120 хектара, уз сумњивих још 200 хектара. Велика количина пројектила се налази и у коритима Саве и Дунава, заосталих још из аустро-угарских напада 1914. и 1915. године, па преко немачких бомби из Другог светског рата, све до НАТО ракета у близини београдских и новосадских мостова. Низводно од хидроелектране „Ђердап 2“ потопљени су једни поред других ратни бродови немачке Црноморске флотиле, пуни наоружања и експлозивних средстава.

Статистика каже да после сваког борбеног дејства, остане најмање десет одсто неексплодираних убојних средстава, што је за малу Србију и те како много, када се узме у обзир колико су пута на њеној територији вођени сукоби у 20. веку.

Касетна бомба
Касетна бомба

Велики проблем код разминирања су и финансије. За вађење једне авио-бомбе потребно је 250.000 евра, па се за чишћење често траже донације, јер новца нема довољно. Пројекат разминирања Аеродрома Лађевци од касетних бомби коштао је око 200.000 долара које је, по принципу „кума бомбардовла – кума чистила “ – донирала Влада Сједињених Америчких Држава.

Кусур је остао грађанима Србије у виду загађења, а радијацију да и не спомињемо, јер су Американци на Србију током НАТО бомбардовања бацили и 15 тона осиромашеног уранијума, који је и у најмањим количинама изузетно канцероген, и од кога је до сада умрло више хиљада људи. Посебно је трагично то што осиромашени уранијум доводи до генетских мутација и рађања потомака са психофизичким деформацијама, а права катастрофа по Србију и регион је што ће он остати на овом терену вечно, јер је његово време распадања чак четири и по милијарде година.

Аутор: Игор Гојковић
Извор: Глас Русије

Напиши коментар