Нови закон о раду укида плаћени годишњи одмор?!

Лекари потврђују да и због мањег минуса на платној листи за време боловања запослени све масовније одбијају да изостају са посла
Лекари потврђују да и због мањег минуса на платној листи за време боловања запослени све масовније одбијају да изостају са посла

Са просечном зарадом од свега 44.120 динара, многи су одавно престали чак и да сањају о предаху на планини или мору, а ако се зарада за време одмора буде умањивала за 38,4 одсто, као што је предвиђено изменама закона, годишњи би могао да им се „огади“. 

Јер, међу 1,7 милиона оних који још имају радне књижице, и при том сваки уз најмање два члана породице издржава и „свог“ пензионера (1,6 милиона пензионисаних), ретки су они који могу да се одрекну више од трећине плате да би „пландовали“.

Лекари потврђују да и због мањег минуса на платној листи за време боловања (35 одсто) запослени све масовније одбијају да изостају са посла док могу да се држе на ногама. А, према предлогу закона, за боловање би се убудуће одбијало 42,4 одсто од плате. Чак је и за одсуство са посла због повреде на раду, које се сада плаћа у потпуности, предвиђено умањење од 21,2 одсто!

Тако се социјални терет прелива на раднике, који би, под све већим притиском, могли да „попусте“ и психички и физички. У таквом радном миљеу, сматра др Снежана Кецојевић Миљевић, психијатар у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић“, тешко да се може постићи циљ предлагача да предложена законска решења стварају услове да се лакше добија посао:

Нови ‘намети’ на запослене, који су већ под великим притиском и у страху од губитка посла, деловаће потпуно погубно. Не само психички, него и у физичком смислу. Људи ће бити незадовољни. Имаће све мање могућности да амортизују свакодневни стрес, а и избегаваће да иду на годишњи одмор.

radnik za sveНеамортизован стрес делује по принципу ‘тиха вода брег рони’ и доводи до поремећаја функције појединих органа, чиме се ствара подлога за разне болести. Имаћемо све незадовољније запослене. Долазиће болесни на посао. Глобално значи и пад ефикасности, па би предвиђена побољшања могла да се врате као бумеранг, и то са каматом“, наводи она..

Професор др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“, каже да запосленима не би требало ускраћивати оно мало преосталих бенефиција, али да се систем мора уредити да не штити забушанте:

Запослени у Србији већ немају одговарајућу здравствену и социјалну заштиту, јер су службе медицине рада, које су биле пример, од 2006. године потпуно девастиране. Запослени су више-мање под хроничним стресом, а све одлуке које су против интереса оних који добро раде су лоше: повећавају незадовољство. Такву климу користе они који се понашају по принципу ‘што горе, то боље’. Смањује се дисциплина и забушанти то користе„.

На тај начин се, сматра др Миловановић, рестриктивним мерама заправо кажњавају добри и савесни радници.

Одмор је многима једини вентил у току године, и лично мислим да би запосленима и убудуће морао да буде плаћан као и до сада„, каже др Миловановић.

Извор: Мондо, Магацин

Напиши коментар