Драгослав Бокан: Хрватска председница је једна од три хрватска члана Трилатералне комисије

kolinda trilaterarna komisija


Магацин
: Не баш радо, али вам преносимо још један текст о председници у Хрвата. Чланак Драгослава Бокана је, како ћете се уверити, међу свим текстовима о лепушкастој хрватској собарици Новог светског поретка – нешто јединствено, разложно и драгоцено упозорење.

Много се пише о новој, сада актуелној председници Републике Хрватске, Колинди Грабар-Китаровић, о њеним спорним изјавама, специфичном стилу прилаза политици (и облачењу), биографским детаљима, о намерама и визији једне нео-туђмановске „зависно независне“ земље (уједињене зацементираним неповерењем и заједничком, свеприсутном мржњом према Србима)…, али се недовољно истиче можда и најважнији „детаљ“ везан за живот и каријеру ове ретро-политичарке са изгледом америчке десничарке и НАТО-еуропејским „бекграундом“.

Наиме, Колинда је једна од три хрватска члана Трилатералне комисије.

Хм…

Друга двојица су извесни банкар Фрањо Луковић и вероватно најбогатији и најутицајнији балкански адвокат, Маријан Ханжековић (од скоро и већински власник ЕУРОПАПРЕС ХОЛДИНГА, коме припадају и „Глобус“, „Јутарњи лист“, „Слободна Далмација“, „Ферал Трибјун“, „Глорија“…).

Али, председница Колинда је сигурно најважнији хрватски члан ове егзотичне и моћне организације, којој данас припадају и глава породице Рокфелер, уз Медлин Олбрајт, Карла Билта, Марија Монтија, творца глобално утицајне идеје „меке моћи“ Џозефа Наја… и још неколико стотина најбогатијих, најутицајнијих, најинформисанијих и најтајанственијих личности (моћних банкара, председника корпорација и невладиних организација, власника медијских кућа, професора најважнијих светских универзитета, чувених амбасадора и врхунских дипломата, бивших политичара и државника) које можете да замислите.

Шта то треба да значи за нас, сада и овде?

Да ли то значи да се српска (ионако незавидна и сасвим зависна) међународна и регионална позиција додатно погоршала? Ако је то уопште могуће…

Или ће српска тројка из врха Трилатерале (Ковачић, Новаковић, Хасановић) успети да исцеди макар мало бољи статус за још преостале Србе у Хрватској и понеки спољашњи аспект српско-хрватских односа?…(Предлог Магацин-а: Види фељтон:Трилатерална комисија и њени агенти у Србији, 1. део и  „Трилатерална комисија и њени агенти у Србији, 2. део„)

Било како било, не сме се изгубити из вида чињеница да је на челу комшијске наследнице некадашње НДХ дошла бивша амбасадорка Хрватске у Вашингтону, екс-министарка спољних послова и европских интеграција, те висока чланица НАТО администрације. Прави правцати политички јастреб (јастребица) са уредно одбрањеном магистарском тезом о америчко-совјетским односима у хладном рату током владавине Роналда Регана (све то пред Колиндин одлазак на њене високе дужности у новој ери поменутог сукоба, што се, очигледно, није завршио 1989. године, симболичним „падом берлинског зида“ и распадом Варшавског пакта).

Дневно.хр: Колинда Грабар Китаровић је чланица ‘масонске ложе’ на челу с Рокфелером!

Колинда Грабар Китаровић, главни је секретар НАТО-а за јавну дипломатију и активна је чланица масонске трилатералне комисије (The Trilateral Comission) која се налази на самом врху Новог светског поретка(Комитет 300) уз групу Билдерберг, а коју је основао 1973. године Дејвид Рокфелер, један од најбогатијих људи на свету, јавно признати масон и како многи кажу, кројач судбине сваког човека на планети. Колиндину укљученост у ову групу можете проверити на овом линку.

Са њом се више неће моћи играти иста игра („ми се волимо и међусобно подржавамо!“ и „мир, мир, мир, нико није крив!“) из ранијих времена са поново нарогушеном и нимало наивном Хрватском.

Поново се са оне стране границе с нашим највећим непријатељима у историји налази опасан и лукав, на све спреман противник. У складу са светском ситуацијом и припремом коначног обрачуна евро-америчког Запада са Русијом и њеним још преосталим савезницама (у које, пре свега, ми спадамо, независно од наше тренутне власти и њихове тоталне контра-оријентације у односу на већинско мишљење српског народа).

Више на Пантовшчаку није просечно-лукави и не превише интелигентни либерал који се одазивао на име Иво Јосиповић, већ – новокрунисана „краљица Хрвата“, наследница Савке Дабчевић Кучар, екстремно борбена Колинда, што просто пуца од здравља, енергије и самопоуздања.

На њеној страни су хрватски народ, католичка Црква, европска и америчка администрација, војсковође и управитељи НАТО пакта, али и сва међународна масонерија (предвођена наднационалном елитом тајанствене Трилатерале).

Мој циљ није да овде поново завртим ону одавно изгребану грамофонску плочу о „тајним центрима моћи“ и „конспиролошкој природи глобалне светске владе“, то никако.
Претеривања и овлашне полуинформације тог типа су ионако превише населиле српску јавност и наше суморне, забринуте и с разлогом песимистичне мисли.  Није нам потребно да се још на то додају нове претпоставке и претећа апокалиптичка упозорења.  Од тога нема вајде, да не спомињемо катастрофални ефекат оваквих начелних и нефункционалних „знања“ у пракси нашег свакодневног живота…

Насупрот томе, овде желим да се заједно и стварно ЗАМИСЛИМО над својом судбином, која неупоредиво више зависи од наших удружених непријатеља и њихових неизменљивих, нама ненаклоњених планова – него од наше спремности на (често несхватљива и понижавајућа) попуштања и компромисе од којих нема апсолутно никакве реалне користи.

Наш једини пут, једини (вековима већ запечаћени) избор, једина судбинска опција је Русија. Самим тим и одлучни отклон од свих њених и наших противника.

Играти се економским параметрима, нашим нереалним и наивним очекивањима и либерално-демократским „причама за пред лаку ноћ“ више нема никаквог смисла.

Све карте велике игре за судбину света су данас потпуно отворене.  Више нема лажи, па самим тим ни преваре (бар за оне који се служе сопственом интелигенцијом и верују личном искуству).

Ваља нам се припремати за озбиљне догађаје што нас, хтели ми то или не, ускоро чекају.

Више заиста нема времена за глупирања на наш уобичајени, трагикомични начин (истеривање правде, међусобно истребљење, неспособност да се одупремо кад нас неко „корумпира љубазношћу“…, али и откривање топле воде, трагање за иглом у пласту сена и за длаком у јајету).

Остало нам је да се сконцентришемо само на оне најбитније ствари, да одлучно одредимо своје националне и личне приоритете, да се вратимо вери и заветима својих предака (не стидећи се својих уверења, обичаја и веровања), да не часећи часа одбацимо илузионистичке трикове модерног богоборачког и хипер-секуларног друштва и поново пронађемо одавно изгубљени и трагично напуштени светосавски и светолазаревски Пут.

И да се окренемо поновном откривању заједничких корена и јединствене осећајности наше и руске православно-словенске душе. Уз одговарајуће поуздање у супериорну руску духовност и њен не мање значајан нуклеарни потенцијал.

Нас и Руса биће сасвим довољно за оно што нам је одредила Божија Промисао.

Извор: Dragoslav Bokan

Напиши коментар