Кости српских хероја завршиле код Албанаца

srpski heroji vesanje
Када су почетком прошле године, комуналци у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир, случајно ископали 16 мушких скелета, Срби на северу Косова били су готово сигурни да су коначно пронађени остаци њихових предака који су 1916. године, предвођени Костом Војиновићем Косовцем, у долини Ибра, подигли и проширили Топлички устанак.

Окупаторска аустроугарска власт осудила је храбре устанике на смрт и јавно их је, да би српском народу утерала страх у кости, обесила у Косовској Митровици.

Мој прадеда Никола био је један од обешених устаника. У поробљеној Србији дигао се против Шваба и Бугара и завршио је на вешалима, никада нисмо сазнали где су његове кости. Када је у јужном делу Косовске Митровице пронађено 16 скелета били смо готово сигурни да су то кости наших предака, тражили смо да се изврши ДНК-а анализа како би наше прадедове достојно сахранили и запалили им свећу. На жалост, није било добре воље ни на албанској, али ни на српској (београдској) страни да их идентификујемо и пребацимо у родна села и достојно сахранимо – каже Мирко Јовановић из Сочанице код Лепосавића.

Апеловали смо на албанску власт у јужном делу Митровице да утврди чији су скелети, нудили смо и помоћ, али никаквог одговора није било. Не знамо где су кости завршиле, вероватно су негде поново закопане без икаквог обележја. Инсистираћемо да се овај случај расветли до краја – каже Драган Јаблановић, председник општине Лепосавић.

У првој половини августа 1916. године Коста Војиновић је у Лепосавићу окупио угледне сељаке и рударе: Уроша Костића Рудинца, Александра Пипера, Влајка Владисављевића, Проку Планића и Радомира Гашића. Њих петорица формирали су Ибарско-копаонички комитски одред, имали су штамбиљ и заставу на којој је писало “Слобода или смрт”.

Пре одласка у Топлицу Коста Војиновић је у договору са Урошем Костићем организовао састанак у кући проте Вићентија Симића из Сочанице. Окупили су се најхрабрији и договорили да се на дати знак удари на Косовску Митровицу, на полицијску станицу и општину у Ибарској Слатини. Акција је, међутим, проваљена, а аустроугарске власти су преко ноћи блокирале цео крај и похапсиле све мушкарце који могу да носе пушку – каже Будимир – Будо Костић, професор из Сочанице, где се данас налази спомен-соба, којом се овај крај делимично одужио храбрим устаницима.

Аустроугарски преки суд био је немилосрдан. На смрт вешањем осуђени су: свештеник Вићентије Симић, Милорад Костић, Ђорђе Јаблановић, Димитрије Благојевић и Никола Јовановић из Сочанице, Исаило Настић из Ибарске Слатине, Новица Ђурђевић, Ананије Михајловић и Крста Радосављевић из села Мошнице, Никодин Ђуковић из Добраве, Јеврем Милутиновић из Вуче, Радојко Нешовић из Кајкова, Рако Орловић из Стрмца, Иван и Аврам Миљковић из Локве на Рогозни и Аврам Радовановић из Липовице.

Смртна казна извршена је 30. јануара 1917. године у центру Косовске Митровице. Свештеник Вићентије Симић успео је да својим друговима последњи пут каже: “Наш живот ће сада бити прекраћен, али за истину и слободу није тешко умрети, браћо моја.” На 20 година тешке робије осуђено је 26 људи, десеторица су добила по 15 година, а на десетогодишњу робију упућено је и 12 малолетника. Многи су умрли у Липотару и другим казаматима у Мађарској, а само мали број се вратио у родну Сочаницу – наглашава професор Костић.

Увек против окупатора

Малолетници: Радослав Милосављевић из Родиља, Милија Проловић и Радован Јовановић из Каменице, Милосав Анђелковић, Јеврем Спасојевић, Анђелко Богићевић, Младен и Милан Миљојковић из Сочанице, Димитрије Виторовић из Ибарске Слатине, Љубо Јовановић из Дрена и Добрија Ђурђевић и Михајло Раловић из Мошнице преживели су десетогодишњу тортуру у аустроугарским затворима. Када су се вратили многи су били већ стари људи, неспособни за било какав рад. Ипак, неки од њих су се у Другом светском рату борили против окупатора и показали завидну храброст.

Уроша убила банда Албанаца

Коста Војиновић и његова десна рука Урош Костић Рудинац избегли су хапшење и стрељање, али, нажалост, нису до краја заједно ратовали.

Искусни комитски вођа Урош Рудинац својом четом крстарио је Рогозном, желео је да, пре вешања, ослободи своје заточене другове, али је мучки убијен 28. јануара 1917. Убио га је са својом бандом тадашњи криминалац и робијаш Ариф Лисица.

Извор: Весник – Наш Гласник

Напиши коментар