11 година од мартовског етничког чишћења на Косову и Метохији

Призрен, српске куће у пламену
Призрен, српске куће у пламену

Данас се навршава 11 година од мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији. У два дана насиља, са територије КиМ је протерано 4.012 Срба. Током 17. и 18. марта страдало је 19 особа,а повређено је 954 особа.

Запаљено је више од 900 српских, ромских и ашкалијских домова. Протерано је више од 4.000 људи. Срушено је и оскрнављено 35 српских црква и манастира (од чега 18 споменика од посебног културног значаја), више православних гробља је оскрнављено.

martЗа организовање највећег насиља над Србима на Косову и Метохији од доласка међународних снага још нико није одговарао. За учешће у мартовском погрому на новчане и мање затворске казне осуђен је мањи број од 51.000 Албанаца колико се процењује да је учествовало у насиљу.

За два дана етнички је очишћено шест градова и десет села.

Ни 11 година после протеривања, већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове.

Повод или изговор

Насиљу које је почело 17. марта претходила је несрећа у којој су страдала три албанска дечака.

Албански медији су оптужили локалне Србе да су псима натерали преко реке Ибар шест албанских дечака из села Чабар код Зубиног Потока и тако тројицу отерали у смрт.

Албански екстремисти су најпре започели протесте у јужном делу Косовске Митровице, а у сумрак су кренули у оружани напад на Србе у северном делу града – где су интервенисали припадници Кфора.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је „етнички мотивисано насиље“ над Србима на КиМ „планирано и добро оркестрирано“, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.

17-mart-pogrom-kosovo_500x300

У великим сукобима у Митровици убијена је Јана Тучев, а на тераси свог стана од снајперског хица погинуо је Боривоје Спасојевић. У запаљеној призренској Богословији страдао је Драган Недељковић.

У селу Драјковце, убијени су Добривоје Столић и његов син Борко. У Гњилану су попаљене све српске куће, убијен је Бобан Перић док је Славољуб Дабић претучен до смрти. У Косовској Каменици из аутомобила са српским регистарским таблицама извучен је тешко претучен Југослав Савић, који је неколико дана касније, од последица пребијања, преминуо у врањској болници

Насиље и напади пренели су се јужније, у село Чаглавицу и друга насеља на подручју Приштине, а на мети су се нашла српска села и градови широм покрајине – Липљан, Гњилане, Урошевац, Ђаковица и Призрен.

Мање групе Срба спас су потражиле у базама Кфора, а остали у безбеднијим српским енклавама.

pogrom-17-mart-kosovo-foto-ap

Већина је и данас у колективним центрима, контејнерским насељима близу Грачанице, или у туђим домовима, а мало ко се одлучио на повратак. Око 250 Срба избегло је у унутрашност Србије.

У погрому је уништено или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену.

У Призрену, није остало ниједно српско обележје које није рушено, паљено и скрнављено. Систематично уништавање Богородице Љевишке трајало је сатима, а палитељи, у ово културно добро са Унескове листе, доносе старе аутомобилске гуме, како би ватра брже прогутала нека од најлепших сликарских дела прве половине 14. века.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

НАТО: Планирано етничко чишћење

Тадашњи Командант јужног крила НАТО-а, адмирал Грегори Џонсон, оценио је да је масовно насиље на Косову – етничко чишћење.

„Говорити о међуетничком конфликту на Косову је велика лицемерна лаж. Оно што се дешава на Косову је погром против једног народа и његове историје“, рекао је тада Џонсон.

zz12032013_1_velikaИ тадашњи командант Сфора у БиХ генерал Вирџил Пекет оценио је да је су нереди на Косову врло добро организовани, док је италијански генерал Алберто Примисери, тада командант мултинационалне бригаде Југозапад, изјавио је да су Албанци имали спремљен план да опустоше Косово од Срба.

Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.

Злочин без казне

После највећег етнички мотивисаног насиља на Косову од доласка међународних снага, ухапшено је 270 Албанаца.

Осуђене су 143 особе, већина на новчане казне.

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Еулекс је пре две године саопштио да је за учешће у насиљу које је 17. марта 2004. захватило Косово, највиша казна, 30 година затвора, изречена је за убиство двојице полицајаца и рањавање двојице њихових колега.

„Шкумбин Мехмети осуђен је на 30 година затвора због напада из аутоматског оружја на возило Унмика, у коме су погинула два полицајца, један страни и један тзв. косовски, а двојица су рањена“, рекла је тада портпаролка Еулекс Ирене Гудељева.

ОЕБС: Медији подстрекивали

„Да није било неодговорног и сензационалистичког извештавања’ косовских медија, догађаји су могли кренути другим током и не би достигли толики интензитет и тај ниво бруталности“, оценио је тада званичник ОЕБС-а задужен за слободу медија Миклош Харасти.

Напиши коментар