Генетички модификован „милосрдни анђео“

PROTEST PROTIV GMO

Закон о ГМО није идеалан, али га не би требало мењати без озбиљне стручне и широке јавне расправе, каже за „Печат“ Мирослав Живковић и упозорава да се, уместо тога, суочавамо са опскурним писањем закона иза леђа јавности

Орвелијанска методологија деловања званичника у Србији – заступника интереса страних предаторских корпорација и спроводилаца законодавства које омогућује спровођење геноцидних планова Новог светског поретка – по којој се контрадикторним изјавама ствара конфузија, упадљивa је у њиховим наступима којим се отвара пут за промену Закона о генетички модификованим организмима. Тако је министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић у интервјуу недељнику „НИН“, рекла да је производња квалитетне и здравствено безбедне хране водећи интерес Министарства и да измене Закона о ГМО тренутно нису актуелне. Са друге стране, Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима са Европском унијом, на Скупу о поглављу 30 у приступним преговорима са ЕУ, које је посвећено спољној политици, изјавила је да „Србија планира у наредних годину дана да испуни све услове за улазак у Светску трговинску организацију (СТО), укључујући усвајање закона о ГМО“ (Предлог Магацин-а: Види текст „ГМО није услов за СТО, ако знамо како да преговарамо!“). Представник Делегације ЕУ Фрејк Јанмат поновио је да регулатива ГМО у Србији није усклађена са европском, те да би је требало хармонизовати.

О најновијем насртају на Закон о ГМО разговарали смо са Мирославом Живковићем, координатором кампање „За Србију, земљу без ГМО“ покрета „Двери“, истраживачем примене савремене технологије у развоју самоодрживих насеља.

Да ли вам охрабрујуће делује изјава министарке Снежане Богосављевић-Бошковић „НИН“-у? Како разумети међусобно контрадикторне изјаве званичника у Србији у погледу промене постојећег Закона о ГМО?

Увек би требало да будемо резервисани према нашим званичницима када је ГМО у питању. Изјава Тање Мишчевић да је закон припремљен и усклађен са ЕУ и да би требало да се нађе у процедури потпуно је супротна министаркиној изјави. Насртаји на постојећи Закон о ГМО долазе из добро познатог троугла, који чине биотехнолошке компаније, наша отуђена државна управа и Европска комисија у сарадњи са вашингтонском администрацијом. Посебно је проблематичан Стручни савет за биолошку сигурност, пошто су много пута неки од чланова у јавност износили крајње проблематичне и пристрасне ставове. То тело би требало да на предлог Владе бира и разрешава Народна скупштина, а његови извештаји о раду да буду јавни, што сада није случај. Да не говоримо о томе, што би предложене чланове требало да провере безбедносне службе, како би се утврдило постоји ли сукоб интереса. О производњи квалитетне и здравствено безбедне хране у Србији најбоље говоре афере са афлатоксином и извозом меса у Руску Федерацију.

Да ли се водећи интерес Министарства на чијем је челу Снежана Богосављевић-Бошковић – производња и промет квалитетне и здравствено безбедне хране и поштовање постојећег закона о ГМО – поштује? Да ли су грађани Србије, а да то и не знају, изложени дејству „семена уништења“?

Нажалост, не могу грађанима да саопштим добре вести. Недавно сам сазнао за две овогодишње испоруке семена, упућеног предузећима „MK Group“ и „MK Seeds“ (Предлог Магацин-а: Види текст „Миодраг МК Костић отворено лобира да ГМО затрује Србију“), које је било позитивно на присуство генетичких модификација. Из документације коју је доставило Министарство пољопривреде и заштите животне средине, види се да је после тога урађена суперанализа и да су резултати били негативни. Оба испитивања су рађена у нашим акредитованим лабораторијама. Као коначни, прихваћени су резултати суперанализе, јер у њима није пронађено присуство генетичких модификација. Логично би било, да се после два супротстављена налаза уради и трећа анализа у некој од реномираних страних лабораторија, како би се избегла свака сумња. Овако имамо много разлога да сумњамо у процедуре, које је установило Министарство пољопривреде и заштите животне средине.

Увидом у обимну документацију других увозника видео сам да многе испоруке семена имају примесе ГМО у оквиру законом дозвољених 0,1 одсто за семе и репродуктивни материјал. Требало би да узмемо у обзир и дозвољених 0,9 одсто примеса ГМО и примеса пореклом од ГМО у пољопривредним производима биљног порекла. Овакви производи на нашем тржишту нису обележени!

У јуну ове године имали смо аферу Мекдоналдс са пилећим месом, добијеним од живине храњене ГМ сојином сачмом. Да ствар буде занимљивија, то месо је увезено из Мађарске, а потребно је знати да је у Уставу Мађарске, у члану 22. ставу 2. наведено да је њихова пољопривреда слободна од ГМО. Уместо да се покрене озбиљна билатерална расправа о том случају са нашим комшијама, цео случај је пао у заборав. Пре неколико дана смо имали прилике да чујемо вест из САД, да се политика Мекдоналдса драстично мења, због катастрофалних пословних резултата.

Предлог Магацина:

Из архиве: Шта смо протеклих година писали о штетности ГМО
Лакша забрана ГМО у државама Европске уније!
Ко данас тврди да ГМО није штетан сутра може рећи да је уранијум пун витамина
ЕУ корак ближе забрани ГМО
Контраверзе ГМО истраживања које утичу на здравље

Опширније о ГМО

Аутор: Мирослав Живковић
Извор: Печат
Преузето од: Анти Цензура

Напиши коментар