Медијска промоција Београда на води: Сервилност и пропаганда уместо питања

beograd-na-vodi-LukaBeograd1

Док је у четвртак у Скупштини Србије трајало финале расправе о специјалном закону којим се “Београд на води” (БНВ), мимо важећег Закона о експропријацији, проглашава пројектом од јавног интереса, на Првом програму РТС-а емитована је емисија “Да, можда, не”, која је представљала завршницу интензивне медијске кампање којом је власт покушала да неутралише отпор стручне јавности и цивилног сектора спровођењу ове замисли.

Медијска подршка: Зна се на чијој смо страни

Водитељка Оливера Ковачевић је већ уводним прилогом, у којем је премијеровом наступу у Скупштини два дана раније дато неколико минута, а замеркама опозиције (притом веома тенденциозно одабраним тако да се не чују главне примедбе) тек неколико десетина секунди, јасно ставила до знања на чијој је страни.

И избор гостију је говорио исто: у студију су седели један представник Академије архитектуре, која се противи овом пројекту, архитекта Бојан Ковачевић, и два представник градске власти, градски менаџер Горан Весић и директор Дирекције за изградњу града Београда Бранислав Поповић. Дакле, два према један.

Заједничка за све електронске медије била је површност у приступу овој теми и немогућност да се чују гласови свих релевантних противника изградње БНВ

Зашто се није нашло места за, на пример, представника САНУ, која је такође изразила противљење, или за представника иницијативе “Не давимо Београд”, која већ месецима води кампању за одбацивање пројекта, није јасно.

Већ се у следећем сегменту емисије, који се на подједнако скандалозан начин бавио извештајима о паду хеликоптера, видело да за столом у студију има места за четири саговорника.

Медији, сем ретких часних изузетака, махом су игнорисали људе из “Не давимо Београд”, третирајући их малтене као групу изгредника, а Оливера Ковачевић је отишла корак даље: дозволила је Горану Весићу да њихове акције искористи као алиби за одсуство јавне расправе.

Да ли зато што није била довољно упућена у тему, или зато што о њој није озбиљно размислила, водитељка није поставила ниједно од најважнијих питања о овом пројекту спорном на тако много нивоа, а ни Бојану Ковачевићу није дала прилику да их постави.

Уместо тога, дозволила је Горану Весићу да упорно скреће са теме и троши време, а бесмисленом трошењу времена допринела је и сама, прекидајући саговорнике кад год заусте да кажу нешто релевантно.

Скупштинска егзекуција: Директан пренос циркуса

До кулминације медијске кампање уприличене уместо озбиљне јавне расправе довела је скупштинска седница о закону чије је изгласавање отклонило последњу регулаторну препреку за спровођење пројекта. Колико је БНВ важан за власт (из разлога који нису баш јасни) показао је циркус организован на почетку скупштинске расправе, коју су грађани, наравно, пратили у директном телевизијском преносу.

Водитељка “Београдске хронике” Синишу Малог практично није питала ништа, већ га је пустила да каже шта је хтео, повремено му само дајући шлагворт

Супротно дотадашњој пракси (најбољи пример је недавна конференција за новинаре поводом објављивања извештаја о паду хеликоптера), премијер Александар Вучић је уложио огроман напор да се током боравка у Скупштини понаша пристојно и смирено. Заиста, толики степен самоконтроле код премијера никада раније нисмо видели.

Улога бабароге припала је другима. Пред посланике је изведена готово цела Влада (где су камере, ту су и министри), скупштинску галерију запосели су градски одборници и председници градских општина из редова СНС (да аплаузи буду јачи), а испред Скупштине се окупило неколико стотина људи са транспарентима подршке Влади и “Београду на води”.

За разлику од окупљања које је неколико дана раније организовала иницијатива “Не давимо Београд”, полиција није реаговала, што су медији пропустили да истакну, као што се нису позабавили ни паролом “Вучићу, хапси их све”, која се налазила на једном од транспарената. С обзиром на то да је очигледно да је скуп организовала Српска напредна странка, ова парола је до сада најозбиљнија претња противницима садашње власти.

А за то време у скупштинској сали, у два наврата током којих је расправљано о закону, власт се уздала у малобројност опозиционих посланика, недемократски пословник, који је садашња опозиција сама донела док је била на власти, и инсистирање на непрекинутој расправи до исцрпљивања листе говорника, да би гледатељство одустало од праћења.

РТВ Б92 и канал Н1 су се поставили објективно и професионално, иако се не би могло рећи да су овој теми посветили све време и пажњу коју она заслужује, градска телевизија Студио Б и ТВ Пинк су наставили са једностраношћу и сервилношћу.

Непланирана помоћ стигла им је од саме опозиције, која је показала да тему не разуме баш најбоље, па зато не уме да истраје на правим питањима.

Од почетка скупштинске седнице 2. априла, електронски медији су пратили догађаје свако на свој већ препознатљив начин. РТВ Б92 и канал Н1 су се поставили објективно и професионално, иако се не би могло рећи да су овој теми посветили све време и пажњу коју она заслужује, градска телевизија Студио Б и ТВ Пинк су наставили са једностраношћу и сервилношћу, позивајући само саговорнике који су заступали ставове власти, а на јавном сервису се могло видети све и свашта.

Занимљив пример за то био је програм “Београдска хроника”. У издању од четвртка, 2. априла, уредник и водитељ Наташа Ристић, гостовао је градоначелник Београда Синиша Мали. Водитељка га практично није питала ништа, већ га је пустила да каже шта је хтео, повремено му само дајући шлагворт.

Сутрадан, уредник и водитељ Рада Ђурић, гост градски менаџер Горан Весић. Овога пута водитељка је заузела битно другачији став, питајући Весића о трошковима инфраструктуре и подсећајући да у случају БНВ није уважена ниједна примедба стручне јавности.

“Курир” и “Информер” су предњачили у провладиној пропаганди, у чему се “Курир” посебно истакао преношењем ПР текста са сајта Насбиро​.цом, којег се не би постидео ниједан уџбеник маркетинга или продаје апартмана

Ипак, заједничка за све електронске медије била је површност у приступу овој теми и немогућност да се чују гласови свих релевантних противника изградње БНВ.

Слично је било и у штампи. “Политика” и “Данас” су се држали неутрално. “Политика” је убедљиво најозбиљније обрадила проблем, па са се њених страна могло сазнати највише информација. “Курир” и “Информер” су предњачили у провладиној пропаганди, у чему се “Курир” посебно истакао преношењем ПР текста са сајта Насбиро​.цом.

Текст којег се не би постидео ниједан уџбеник мултилевел маркетинга или продаје тиме схаре апартмана, пренет је у целини и без коментара, осим уводне напомене да “разјашњава најважније чињенице у вези са куповином станова преко пројекта ‘Београд на води’ и упознаје грађане са компанијом која стоји иза овог пројекта”.

Ако је власт озбиљно решила да БНВ изгура до краја, као што сугерише Вучићева опасна смиреност, о овом пројекту ћемо тек читати и слушати, јер су његове последице далекосежне.

Осим ако га не засени неко ново чудо, попут најављене градње Дизниленда у Крагујевцу.

Шта нисмо сазнали

Најважнија питања, која су електронски медији и један део штампаних медија успешно сакрили под тепих, а углавном није успела да их артикулише ни опозиција у Скупштини, јесу:
1. Није ли леx специалис неуставан, а начин на који су наврат-нанос измењени градски плански документи незаконит и нелегитиман?
2. Треба ли спровести пројекат који ће потпуно изменити идентитет града, а да о томе није било озбиљне јавне расправе нити изјашњавања грађана?
3. Шта је све потребно урадити да би се Београд на води инфраструктурно опремио и да ли је све то уопште могуће реализовати, у ком року и по којој цени?
4. Колики су посредни трошкови овог пројекта (измештање аутобуске и железничке станице, изградња додатних мостова на Сави и Дунаву…) и одакле ће се то финансирати?
5. Постоје ли планови пројекта, на основу којих би се он могао озбиљно проценити? Да ли су потписани ма какви уговори или предуговори са инвеститором и на шта се обавезала једна, а на шта друга страна? Да ли ће инвеститор дати неке гаранције за случај одустајања од посла? Да ли је уговорена обавеза ангажовања домаћих грађевинаца? Укратко, да ли је нешто потписано и шта је то?
6. Постоји ли озбиљно економско оправдање за изградњу оволиког стамбеног и пословног простора у центру Београда? Ко је заинтересован за куповину тог простора, с обзиром на то да су стотине хиљада квадратних метара постојећих некретнина неискоришћене? Постоји ли нека озбиљна студија о томе?
7. Да ли гигантска кула која би требало да буде изграђена практично у реци Сави угрожава међународни пловни пут, као што тврде неки противници пројекта?

Предлог Магацин-а:

Улагање Мухамеда ел Абара у Србију је превара века: Погледајте зашто!
Све Вучићеве макете

Извор: Цензоловка

Напиши коментар