РИСИ: „Путин никада неће издати Донбас, а ова тишина неће трајати заувек!“

putin-i-donbas

 

Руки лист Недељни Аргумент пише како у северном предграђу Москве под поузданом заштитом Спољнообавештајне службе Руске Федерације (СВР) ради око две стотине аналитичара Руског института за стратешке студије, који свакодневно обрађују податке из целог света. Њихов рад је за многе „аналитички штит домовине“; доћи до било каквих осетљивих информација Спољнообавештајне службе немогућа мисија.

Међутим, у интервјуу за лист Аргумент бивши високи званичник Спољнообавештајне службе и актуелни директор Руског института за стратешке студије, генерал-пуковник у пензији Леонид Решетников, говорио је хоће ли бити рата у Украјини? Ко стоји иза председника Сједињених Држава? Зашто је Вашингтон одабрао Украјину за ширење утицаја у источној Европи и због чега неће одустати од свој првобитног плана?

Генерал Решетников изјављује да је Русија у Украјини напокон научила лекцију и да ће се по директном налогу председника Путина америчком експанзионизму у пост-совјетској региону супростављати с про-руским невладиним удружењима, што је све донедавно било искључиво америчко „soft power“ оружје. На ова и друга питања, важући сваку рјеч, као и обично, одговорио је директор Руског института за стратешке студије, пензионисани генерал Леонид Решетников, који је уједно и члан Научног већа министра спољних послова Руске Федерације, Научног већа Савета безбедности Руске Федерације и Државногг већа Министарства одбране Руске Федерације.

Аргумент – Интервју са генерал-пуковником Леонидом Решетниковим

Аргумент: Руски институт за стратешке студије (РИСС) има озбиљно „покриће“ Спољнообавештајне службе Руске Федерације (СВР). Зашто сте одједном одлучили да проговорите?

Леонид Решетников: Заиста, ми делујемо као јако затворена институција у непосредној близини СВР-а и углавном смо специјализовани у анализи доступне. Те су информације потребне не само за рад обавештајне службе, него оне уједно одлучују и спољну политику земље. Чудно да нема сличних аналитичких центара у управи код руског председника. Иако постоје многе „институције“, оне се углавном састоје од неколико људи, директора, секретара и супруге директора, који раде као аналитичари. Председничка администрација има акутни недостатак стручњака и стога се обавештајна служба морала поделити. Нас је утемељила председничка канцеларија Руске Федерације, а сва владина истраживања потписује лидер председничке канцеларије Сергеј Иванов.

Колико су тражене ваше анализе? Будући да смо земља папира, сви пишу пуно, али на крају, коолики је ваш  утицај?

Понекад видимо колико одјекују наше анализе. Некад је невероватно колико одређене идеје с временом постану тренд у јавном мњењу Русије. Јасно је да су многе наше директиве спремне да буду усвојене.

Нешто слично се догађа у Сједињеним Државама када говоримо о Стејт департменту и аналитичком и стратешком истраживачком центру, Стратфор или о корпорацији РАНД. Ко је од вас свих највише у „тренду“?

Након одласка председничке администрације у априлу 2009. године ми смо створили нови оквир института. Тада сам помислио да, ако нас буду финансирали као Стратфор или корпорацију РАНД, онда ћемо победити све стране аналитичке компаније, јер су руски аналитичари су најбољи на свету. Чак бољи и од регионалних стручњака, чији су мозгови још нетакнути и „свежи“. Могу са сигурношћу рећи да ми имамо 33 године искуства у аналитичком раду. Раније у Првој управи КГБ-а у СССР-у, а затим у руској Спољнообавештајној служби.

Познато је да је корпорација РАНД развила план такозване „анти-терористичке операције“ у југоисточној Украјини. Ваш институт пружа информације о Украјини, посебно о Криму?

Наравно. У начелу, само два института прате Украјину: Руски институт за стратешке студије и Институт за земље Заједнице независних држава Константина Затулин. Од почетка нашег рада ми смо писали аналитичка извештаја о јачању анти-руског сентимента у Украјини и јачању про-руског сентимента на Криму. Анализирали смо акције украјинских власти. Но, нисмо давали алармантне податке и да је све изгубљено. Дапаче, повећали смо фокус на проблем. Ми смо предложили да се значајно интензивира рад про-руских невладиних организација, те да се, као што се то данас каже, политички притисак врши кроз „меку моћ“.

Уз амбасадора као што је Зурабов и не требамо непријатеље!

Рад било које амбасаде и амбасадора је предмет бројних ограничења. Учините један погрешан корак и имате скандал. Осим тога, имамо велики проблем са професионалним особљем у земљи не само у дипломатији. Након бројних ротација смо исцрпили залихе и имао врло мало храбрих људи који су остали у државној служби. Тешко је не признати улогу коју имају невладине организација. Обојене револуције су јасан пример. Све су биле подстакнуте од америчких невладиних организација. То се догодило и у Украјини. Нажалост, готово нико није обратио пажњу на стварање сличних удружења и организација које ће радити у нашу корист. Да је то профункционирало, могле су да замене 10 амбасада и десет амбасадора, чак и оне најинтелигентније. Сада се ситуација почиње мењати и то по директном налогу председника. Надамо се да нам подређени неће угрозити развој.

Шта мислите како ће се у пролеће и лето развијати догађаји у Новорусији? Хоће ли бити нових војних похода?

Нажалост, вероватноћа за такво што је врло висока. Још пре годину дана је идеја федерализације Украјине била и могућа. Но, сада Кијеву као унитарној држави треба рат и то из неколико разлога. Земљу воде људи идеолошки анти-руски настројени. Они не само да су подређени Вашингтону, него су купљени и плаћени од оних снага које се крију иза америчке владе.

Желите рећи да иза свега стоји злогласна „светска влада“ и што она жели?

Лакше је рећи што она не жели. Не жели федералну Украјину, јер ће њу тешко моћи контролисати. Тада би било немогуће поставити стране своје војне базе и нови ешалон противракетног штита. То су њихови планови. Од Луганска до Харкова поставити тактичке крстареће пројектиле који ће моћи да пређу Урал, где се налазе наше главне снаге нуклеарног одвраћања. Такво оружје може погодити балистичке пројектиле док су још у силосима или у фази полетања са вероватноћом од 100%. Тренутно ово подручје није могуће достићи из Пољске, Турске или из југоисточне Азије. То је главни циљ. Дакле, Сједињене Америчке Државе ће се до последњег Украјинца борити у Донбасу.

Дакле, нису у питању лежишта шкриљца у том подручју?

Њихов главни стратешки циљ је уједињена Украјина под њиховом пуном контролом која ће се борити против Русије. Гас из шкриљаца или пољопривредно земљиште су странцима само додатна корист. Најозбиљнији напад се водио и на разбијању веза између војно-индустријског комплекса Украјине и Русије. То је већ постигнуто.

Они су нашег „кур*иног сина“ Јануковича натерали да побегне уз помоћ снага СПЕТСНАЗ и Вашингтон је онда поставио своје „кур*ине синове“?

Војно-стратешки, наравно, били смо одувани. Русија је то „надокнадила“ с Кримом. Ту је и „накнада“ с отпором становника на југоистоку Украјине. Но, непријатељ је већ заузео велику територију који је био део Совјетског Савеза и Руског Царства.

Шта ћемо ове године видети у Украјини?

Процес полу-распада или чак апсолутног распада. Многи ћуте пред аутентичним нацизмом. Сви који знају да су Украјина и Русија снажно повезани још нису рекли последњу реч. Ни у Одеси, ни у Харкову, а ни у Кијеву, као ни у Чернигову. Ова тишина неће трајати заувек и котао ће пре или касније неизбежно експлодирати.

Како ће се развијати односи између Новорусије и остатка Украјине?

Постоји сценарио да ће то вероватно бити у стилу Придњестровља, али ја не верујем у то. Подручје НРД и ЛНР је пуно веће и милиони људи су већ били у рату. Русија за сада покушава да убеди челнике милиција да се придржавају привременог примирја. Али само привремено. Више се не воде никакве расправе о повратку Новорусије у састав Украјине. Становници југоистока не жели бити у Украјини.

Дакле, ако је наша земља глобално изолована због уједињења са Кримом, зашто онда не узети и цео југоисток? Колико ту има лицемјерја?

Мислим да је за то ипак прерано. Немојмо подцењивати нашег председника који зна да постоје неки процеси у Европи који нису јасно видљиви спољним посматрачима. Ти процеси нам дају наду да можемо заштитити наше интересе различитим средствима и методама.

Председник Русије, Владимир Путин на ускршњој литургији
Председник Русије, Владимир Путин на ускршњој литургији

Са протоком информација о Украјини смо заборавили на експлозиван раст верског екстремизма у Централној Азији …

То је врло опасно тренд за нашу земљу. Ситуација у Таџикистану је врло тешка. Ситуација у Киргистану је нестабилна. Но, Туркменистан би могао постати место где ће прво доћи до пуцања. Некако то заборављамо, јер је Ашкхабад изолован, али је то „палата“ која би прва могла пасти. Хоће ли имати снаге да се одупру или ћемо морати да интервенишу у земљи која је врло далеко од нас? Дакле, тај је смер проблематичан, али не само због инфилтрације милитаната „Исламске државе“. Према последњим подацима, Сједињене Државе и НАТО неће напустити Авганистан и желе задржати своје базе. С војне тачке гледишта, пет или десет хиљада војника који ће остати, за само месец дана могу довести осталих 50-100 000. То је део општег плана САД-а окружења и притиска на Русију са циљем да се свргне председник Владимир Путин и разбије земља . Лаик, наравно, то не жели веровати, али они који имају приступ великим количинама података то врло добро знају.

 Која ће граница бити нападнута?

Прво је план изоловати нас тамо где је то „лако“, без обзира био то Калининград, Северни Кавказ или Далеки исток. То ће послужити као детонатор процеса који се касније могу интензивирати, али не само као пропаганда, него као реализација правог плана. Притисак ће са Запада вршити кроз Украјину, а расти ће на југу у Централној Азији. Они тренутно покушавају да продру кроз двоја врата, али ће такође истражити јужни правац.

Који је стратешки смер за нас најопаснији?

Јужни ток је врло опасан. Но, за сада имамо тампон-државе, бивше совјетске републике Централне Азије које још увек постоје, а Западу је рат пред вратима. У ствари, води се на нашој територији. Тренутно нема крвопролића између Украјинаца и Руса, него се води рат између глобалних система. Једни мисле да су Европи, други да су у Русији. Будући да наша земља није само територија, него је и другачија цивилизација, ми имамо и другачију визију глобалног поретка. Прво је, наравно, то било Руско Царство. Њега су уништили бољшевици, али нису створили нову идеју цивилизације. Након та два периода је на помолу је треће с новом цивилизацијом, а видећемо је у року од 5-6 година.

Шта ће то бити?

Мислим да ће бити симбиоза претходних и то наши „другови поротници“ савршено разумеју. То је разлог зашто су на нас покренули напад са свих страна.

Дакле, заједничка руско-америчка борба против тероризма, а посебно против ИДИЛ-а, је фикција?

Наравно. САД стварају, финансирају и увежбавају терористе, а затим им дају заповест: „заузимајте!“ Можда можете и убити „бесног пса“ у групи, али ће остали пси увек остати активни.

Леонид Петровичу, сматрате ли да су Сједињене Државе и њихови председници само алат. За кога мислите да одлучује у политици?

Постоји група људи непозната широј јавности, која бира не само председнике Сједињених Држава, него одређује правила „велике игре“. Конкретно, то су транснационалне финансијске компаније, али не само оне. Тренутно је у току процес стварања привредног и финансијског система у свету. Јасно, ту је и покушај да се промисли цела структура самог капитализма без његовог одбацивања. Спољна политика је подложна брзим променама.

Сједињене Државе су због побољшања односа с Ираном. изненада напустиле Израел, свог главног савезника на Блиском истоку. Можда зато што је Техеран данас драгоцјенији и важнији од Тел-Авива и зато што је у непосредној близини Русије?

Те моћне групе имају за циљ ликвидирати нашу земљу као озбиљног актера на светској сцени. Главни је разлог чињеница да је руска цивилизација алтернатива целом Западу. Такође је приметан експлозиван раст анти-америчког расположења у свету. У Мађарској, где су на власти конзервативне снаге, али и Грчкој, где влада левица, власти су заправо уједињене у „супротстављању“ Сједињеним Америчким Државама и њиховим правилима које су обавезујуће за Европу. Такође постоји „отпор“ и у Италији, Аустрији, Француској, и тако даље. Ако Русија успе да издржи на свом терену, неповољни процеси за групе које теже глобалној хегемонији ће се убрзо распламсати у Европи. Те групе то савршено разумеју.

Неки европски лидери се већ жале да су их Сједињене Државе присилиле да уведу санкције. Може ли се Европа ослободити “ пријатељског “ загрљаја Вашингтона?

Никада. САД има неколико инструмената, од којих је најважнији штампарија Система Федералних Резерви (ФЕД), а ту су и претње Обојеним револуцијама и физичком елиминацијом политичких странака.

Не претерујете ли када говорите о физичкој ликвидацији?

Никако. Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) није обавештајна служба која спроводи традиционалне задатке. Некада КГБ или данас СВР-РФ су класичне обавештајне службе које прикупљају информације и шаљи их државном врху. Када је у питању ЦИА, традиционалне карактеристике су њен последњи проблем. Главни циљеви су јој уклањање, чак и физичко, политичара и организовање државних удара, што чине и данас. Након губитка подморнице Курск нас је посетио директор ЦИА-е Џорџ Тенет. Тражили су да се с њим састанем на аеродрому. Тенет је споро излазио из авиона, који је био отворен, па сам могао завирити у његов Херкулес. То је био летећи командни штаб са рачунарским системима, мноштвом опреме и комуникационих система који могу пратити и реаговати на било коју ситуацију у свету. Делегација које је га је пратило је бројало двадесет људи. Што се тиче нас, ми летимо на редовним летовима у тимовима 2-5 људи. Можете замислити разлику, да се тако изразим.

Говорећи о обавештајној служби, опет се говори о обнови јединствене руске обавештајне службе, комбинујући СВР и ФСБ. Шта мислите?

Леонид Решетников: Мој је став о томе негативан. Ако комбинујемо двије посебне услуге, Спољнообавештајну службу и контраобавештајне, онда ћемо за вођство земље имати један извор информација уместо два. Дакле, особа која председава тим „извором информација“ би имала монопол, а могла би њима манипулисати како би се постигао одређени циљ. У Совјетском Савезу су информативне манипулације у КГБ-у биле видљиве и мени као капетану Решетникову. За председника, цар или премијера, без обзира на то како се зове први официр, корисно је имати неколико независних обавештајних извора. У противном лидер земље постаје талац одређеног лидера структуре или саме структуре. То је врло опасно. Аутори ове идеје говоре како ћемо постати јачи након уједињења, али би тако само створили нове претње.

Где су замке?

Е сада с теорија глобалне завере прелазимо на наш посао. Како неко може постати званичник, ако не зна шта чинити са утицајним агентом који зна шта ради? Нема толико важних утицајних агената у свету као што многи мисле. У доношењу или недоношењу озбиљних стратешких одлука против интереса своје земље најчешће одлучују, да тако кажем, идеолошки агенти. Има таквих међу нашим званичницима; завршили на највишим позицијама власти, али је њихова душа на Западу. Нема потребе ангажовати их, нити њима руководити. За њих је све што се догађа „тамо“ највиша тековина цивилизације, а ово овде је само „прљава Русија“. Не везују се за будућност своје деце, јер их шаљу у иностранство. Озбиљан показатељ су и рачуни у страним банкама. Ти „другови“ заправо не воле Русију, али контролишу њен „развој“.

Управо сте описали неке од наших министара са екстремном прецизношћу. Како ћемо с тим проћи 2015.године?

Ова ће година, с њима или без њих, бити тешка. Највероватније ће идуће године бити много лакше. Али тек кад видите нову Русију, напред ћемо ићи с пуним поверењем.

ФОТО: Генерал Леонид Решетников тврди да Вашинтон неће пристати на федерализацију Украјине, јер му треба цела украјинска територија с које би пројектилима могао достићи системе руског нуклеарног одвраћања смештене иза Урала и руске пројектиле погодити док су још у силосима или у самом тренутку лансирања, што је немогуће учинити из Пољске, Румуније или Турске.
ФОТО: Генерал Леонид Решетников тврди да Вашинтон неће пристати на федерализацију Украјине, јер му треба цела украјинска територија с које би пројектилима могао достићи системе руског нуклеарног одвраћања смештене иза Урала и руске пројектиле погодити док су још у силосима или у самом тренутку лансирања, што је немогуће учинити из Пољске, Румуније или Турске.

Утицај руских интелектуалаца, бивших војних и обавештајних званичника на Кремља је видљива из прошлогодишњег меморандума „Спасимо Украјину“

 

Након овог интервјуа би било добро подсетити на важност коју на одлуке Москве имају руски интелектуалци, бивши високи војни и обавештајни званичници. Занимљив пример је меморандум „Спасимо Украјину“, којег је 12 фебруар 2014., дакле, уочи пуча у Кијеву, објавила руска интелектуална елита окупљена у „Изборск клуб“ (Изборский клуб), који окупља бивше официре, као што је генерал Леонид Ивашов, али и академике и новинаре међу којима су на пример Сергеј Глазјев, Александар Дугин, Максим Шевченко и многи други. Сви они су сложни са генерал-пуковником Леонидом Решетниковим да руски званичници, предузетници и особе које управљају земљом, а којима је „душа на Западу“, не могу доносити одлуке важне за будућност Русије, барем не у овом тренутку.

На апел „Изборск клуба“ је важно подсетити из разлога што треба упоредити захтеве руских пензионисаних официра и академика из меморандума од пре више од годину дана и оно што је руски државни врх по том питању учинио. Само тако се може разумети важност онога што данас говори директор Руског института за стратешке студије, јер његове изјаве могу помоћи у покушају да се предвиде будући потези Владимира Путина.

Руска интелектуална елита је у меморандуму „Спасимо Украјину“ пре пуча у Кијеву и пре одлучујућег састанка Савета безбедности Руске Федерације на којем је одлучено припојење Крима упозоравала како је Украјина на самом рубу грађанског рата у којем ће фашисти из Десног сектора и организације УНА-УНСО ( УНА-УНСО) у земљи изазвати крвопролиће према којему ће југославенски ратови „бити дечја игра“.

Меморандум „Спасимо Украјину“ говори о објективним, а не потенцијалним опасностима за Украјину, али и за Руску Федерацију и нуди једино могуће решење за излазак из украјинске кризе које би могло да задовољи и Украјинце и Русију, али и осовину Вашингтон-Брисел. Наравно да ни Вашингтон ни Брисел нису пристали ни на један конструктивни предлог за решење украјинске кризе који је долазио са руске стране, а врхунац је био срамотни пуч у Кијеву који се догодио само неколико сати након што су се Јанукович и опозиција договорили да ће политичким дијалогом решити кризу, а споразуму су, осим руског, гаранти били министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске.

Меморандум пре преврата и доласка на власт хунте у Кијеву и избора Поросхенко за украјинског председника у делу „Последице државног удара на стратешке интересе Русије“ упозорава „како ће се нови режим у Украјини темељити на екстремно националистичкој идеологији, јер би то био једини могући механизам којим би се сузбиле социјалне напетости „.

„Таква власт ће доносити одлуке које ће бити дијаметрално супротне руским интересима, у првом реду пристанак ва војну експанзију Сједињених Држава и НАТО савеза, што је за Русију неприхватљиво. Нова власт у Кијеву ће, без обзира на билатерални уговор, довести у питање останак руске војске на Криму и Црноморске флоте у бази Севастопољу. Период шест до десет месеци не би био довољан за успешно премештање руских снага и војне инфраструктуре на руску територију у близини Новороссијск“, стоји у меморандуму и наводе се опасности након насилног преузимања власти украјинских националиста:

1. Чистке проруских снага у источној Украјини и на југу земље, чему би уследио талас избеглица у Руску Федерацију.

2. Уништавање производње војно-индустријских комплекса који раде за руску војску у Кијеву, Дњетропетровску и Харкову.

3. Појачани процес принудне украјинизације народа на левој обали Дњепра, где је присутан велики број етничких Руса и оних Украјинаца који говоре руским језиком.

4. Јачање партнерства Украјине са НАТО савезом и изградња НАТО база на територији Украјине и на Криму.

5. Источна Украјина ће се претворити у место на којем би терористи с Кавказа у миру вршили своју обуку и вршили упаде на руску територију.

6. Примена тактике „ЕвроМиадан“ у великим руским градовима, у првом реду на територији у којем већински живе етнички Руси.

7. Прогон Руске Православне Цркве из Украјине, чему би уследила пљачка њене имовине и манастира, чиме се жели смањити руски утицај како на Цркву, тако и на цивилне власти.

8. Покретање кривичних поступака против компанија Газпром, Роснефт и њихових надзорних одбора, као и подизање кривичних пријава против Русије на међународним кривичним судовима и то под разним изговорима.

Од осам тачака упозорења што ће уследити након преврата у Кијеву су се многе оствариле, али се доста тога успело да спречи. Најважније је да Украјина оваква каква јест тешко може постати чланицом НАТО савеза, Крим је постао део Руске Федерације, а успостављањем слободне и антифашистичке територије Доњецка и Луганске Народне Републике су договореним процесом федерализације створени услови да тим путем крену и остали регини. Коначно, успостављањем НРД и НРЛ је отклоњена и претња упада исламистичких екстремиста у том делу границе са Руском Федерацијом.

Занимљиво је и што су јавним саопштењем неслужбено од Кремља и руске владе тада тражили чланови „Изборск клуба“. У завршном делу документа аутори указују на потребу да се ситуација у Украјини окарактерише као катастрофална за будућност Русије и сву пост-совјетску регију, мере које је, по њиховом мишљењу, поштујући међународно право Русија морала предузети су биле следеће:

1. Званична процена пузајућег државног удара који је идеолошки фашистички и нацистички, као и процена кршења људских права свих народа и етничких група који живе у Украјини.

2. Упућује се апел руском и украјинском народу да се свим снагама одупре фашистичкој пошасти која намерава да преузме власт у Кијеву, те да се у тај политички процес укључе широки друштвени слојеви.

3. Пружити директну економску и социјалну помоћ регионима у јужној и источној Украјини, а све путем билатералних програма који ће украјинским купцима гарантовати мању цену гаса, а у међувремену суспендовати могуће позајмице украјинској влади.

4. Позивају се руски држављани да контактирају пријатеље и родбину у Украјини, како би их се подстакло да се укључе у директан политички процес против ЕвроМајдана, иницијативе која води у братоубилачки рат.

5. Покретање масовне кампање путем телевизије у којој ће се пружити подршка украјинској јавности и обзнанити фашистички карактер државног удара који је у току, те указати на негативне економске последице за Украјину, посебно у јужним и источним регионима.

6. Међународној заједници саопштити да је за Русију неприхватљиво стварање фашистичке државе на њеним границама. Осим тога, такво саопштење званично упутити у Уједињене нације и остале међународне организације.

7. Апелује се на владу Руске Федерације да у оквиру Меморандума о суверенитету Украјине из Будимпеште, потписаног 5. децембра 1994 иу складу са чланом 6. истога, поручи владама Украјине, Велике Британије и Сједињених Држава да је недопустиво уплитање америчке администрације у унутрашње послове Украјине и да се сазове хитан састанак свих потписника Меморандума из Будимпеште и да се због политичке ситуације и ескалације насиља расправи о мерама економске принуде против свих оних који задиру у украјински суверенитет.

8. У случају да се једна од страна не одазове позиву на такву конференцију, споменути меморандум прогласити привремено неважећим, а Русија треба покренути директне преговоре са Вашингтоном по узору на ситуацију из 1962. на Куби, која по свему подсећа на ову у Украјини. Сједињеним Државама предложити заједнички надзор политичког процеса, развоја догађаја и избора у Украјини, те посредовање у решавању политичке кризе у тој земљи. Русија се не сме искључити из процеса преговора о будућности Украјине и није реч о склапању савеза са Вашингтоном.

9. Предложите Народној Републици Кини и осталим чланицама групе БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) да разраде план привредне помоћи за Украјину и сарадњу у целој пост-совјетској региону, а све с циљем како би се осујетила хегемонистичке претензије Сједињених Држава.

На крају меморандум завршава речима: „Ове акције руских власти, здравих снага руског друштва и свих других народа у свету, уз подршку извршне власти обеју земаља могу стабилизовати социјалну и економску слику Украјине и избећи социјалну и политичку катастрофу у тој земљи“.

Сада би, с одмаком од више од годину дана, било добро проценити на што се упозоравало, што се предлагало и колико је тога учињено, али ако се боље погледа, готово све што су навели као опасност по Русију, Кремља и руска влада су успели избећи. То је главни разлог зашто не треба олако схватати изјаве бивших високих званичника, посебно ако су служили у оружаним снагама и тајним службама, а директор Руског института за стратешке студије, генерал-пуковник Леонид Решетников, сигурно је један од њих, посебно ако узмемо у обзир његову саветодавну улогу у руском Министарству спољних послова, Савету безбедности Руске Федерације и руском Министарство одбране.

Извор:  altermainstreaminfo.com
Посрбио: Србин.инфо
Преузето од: Србин.инфо

Напиши коментар