Мање знања – већа једнакост?

francuska ministarka
Француска образовна политика је много постигла – осамдесет одсто младих Француза полаже матуру. Са сведочанством средње школе они могу да студирају, да се образују, да нађу место у друштву. Тако гледано, Француска би могла да каже да је испунила историјску мисију – идеал једнакости који је та земља прогласила за циљ још у револуцији 1789, у великој мери би био остварен.

Али, тај идеал се не поклапа са стварношћу. Четвртина младих Француза је незапослена. Њихов неуспех је почео већ у школама и на универзитетима. То је депримирајући доказ да са идеалом једнакости нешто није сасвим у реду.

Министарка образовања Нажа Вало-Белкасем сматра да је открила слабу тачку француског школског система: ниво образовања. Она, наиме, сматра да је тај ниво – превисок; да оно што се тражи од ђака превазилази могућности многих. То према мишљењу министарке посебно долази до изражаја у настави језика. У такозваним „двојезичним разредима“, уведеним 2003, ученици од шестог разреда навише могу да уче два страна језика истовремено. Поред енглеског и шпанског, учили су се и италијански, португалски или немачки језик.

Једанаест процената сваке генерације ђака иде у школе у којима постоје „двојезични“ разреди. Да би похађали такву наставу, ђаци најпре морају да положе пријемни испит.

Једанаест процената – то је број који, како сматра Вало-Белкасем, не одговара идеалу једнакости. Она сматра да је реч о настави која изопштава велики део ђака и служи интересима „добростојећих породица“. Зато је закључила да такве разреде треба укинути. У осталим разредима други страни језик је почињао да се учи од осмог разреда. Министарка је сада – као компензацију за свој пројекат – предложила да се он учи од седмог разреда и то са два и по часа недељно. Сви који су учили стране језике знају да то ни издалека није довољно.

Стратегија је јасна: уместо да тражи начине да се већини ученика омогући да положе испите, министарка је жељу младих људи да се образују ригорозно жртвовала идеалу једнакости. Реформа долази у времену које је за многе младе Французе депримирајуће. Француска привреда је у тешкој кризи. Земља је у дуговима, индустријска производња опада из године у годину.

Република не испуњава многа своја обећања. То се брутално јасно показало 7. јануара ове године, када је извршен атентат на редакцију магазина „Шарли ебдо“ Два млада човека која важе као починиоци напада, сматрали су се неприхваћеним у земљи у којој живе. Тако се осећају многи млади Французи. Француска очајнички покушава да нађе нове идеале и осећај културног јединства који би одговарао свим њеним грађанима. Тога тренутно нема.

Сада стране културе и језици важе као нешто елитно што треба сасећи. Само министарка Вало-Белкасем зна зашто то ради у времену великих економских разлика у Европи, у којој су због спора око евра оживљени национални стереотипи за које се веровало да их више нема. Управо сада је важан дијалог. Важно је разумети друге, споразумевати се с њима. Али, поменута министарка то више не дозвољава – њена политика је Францизе и Европљане оставила без текста.

Аутор: Керстен Книп
Извор: DW

Напиши коментар