Шојбле потапа наде Атине

sojble janis

И пре него што се завршио јучерашњи састанак председника председника Европске централне банке (ЕЦБ) Марија Драгија са грчком делегацијом у Франкфурту, немачки министар финансија Волфганг Шојбле се потрудио да из Берлина потопи превелике грчке наде да ће без прихватања нових мера штедње успети да добију нову међународну финансијску помоћ и избегну банкрот. Према Шојблеовим речима, он сумња да ће у наредних неколико дана бити постигнут споразум између Атине и кредитора.

„Донекле сам скептичан да ће договор бити постигнут до понедељка. Међутим, не одбацујем ту могућност”, рекао је Шојбле страним новинарима, алудирајући на предстојећи састанак Еврогрупе 11. маја, на коме би требало да буде расправљано о скидању блокаде с нове транше финансијске помоћи Атини.

Министар финансија најснажније економије Европе демантовао је писање „Фајненшел тајмса” да је званичник Међународног монетарног фонда (ММФ) Пол Томсен министрима финансија еврозоне рекао како је за враћање Грчке на пут одрживог (финансирања) дуга неопходно и отписивање дела дугова. Шојбле је, међутим, признао да је званичник ММФ-а истакао да је смањење грчког дуга изазов у светлу економске ситуације у Грчкој. Шојбле је одмах истакао да Грчка није испунила ниједан услов за смањење услова, додајући да је већ изгубљено исувише времена, али да је Немачка спремна да, у договореним оквирима, учини све како би помогла Грчкој.

Грчка је у фебруару обећала да ће до краја априла постићи споразум са кредиторима о листи реформи неопходних за ослобађање преостале транше из пакета међународне помоћи вредне 7,2 милијарде евра.

За разлику од Шојблеа, шеф радне групе еврозоне Томас Визер је уверен да ће договор са Грчком бити постигнут пре праве кризе или банкротства. Његову увереност дели и потпредседник ЕЦБ Витор Констанцио, који је истакао да „сви признају да се ниво стреса и рањивости у еврозони потпуно променио”, те да, како се изразио, „више нема знакова ширења заразе”. Програм откупа државних обвезница земаља еврозоне, који је у марту покренула ЕЦБ, очигледно је ублажила забринутости од ширења грчке дужничке кризе, а и то огромно упумпавање новца у систем утицало је на смањење проблематичне дефлације у целој еврозони. Осим тога Европска комисија је јуче подигла прогнозу привредног раста у деветнаеточланој зони евра, па предвиђа да ће ове године бити забележен раст од 1,5 одсто, а следеће године од 1,9 одсто бруто друштвеног производа.

Званична Атина се због свега тога уздала у јучерашњи састанак председника ЕЦБ са грчком делегацијом коју су предводили заменик премијера Јоанис Драгасакис и нови координатор политичког преговарачког тима Еуклидис Цакалотос. Грци желе да им Франкфурт одобри повећање допуштене емисије благајничких записа, што ће бити евентуално разматрано данас на седници Управног одбора ЕЦБ у Франкфурту. Међутим, сва је прилика да ће на тој седници ипак бити више речи о заоштравању услова приступа грчких банака готовом новцу преко механизма ЕЦБ за хитно финансирање ликвидности. На томе инсистира пре свега гувернер немачке Бундесбанке Јенс Вајдман, који сумња да грчке банке чине све да побољшају своју ликвидност.

Извори у ЕЦБ ипак указују да је мало вероватно да ће ЕЦБ заврнути ову финансијску славину Грцима јер се процењује да би то била „нуклеарна бомба” за грчке финансије. С друге стране, немачки тврди став тешко ће довести до повећање суме готовог новца које грчке банке могу да повуку из механизма ЕЦБ за хитно финансирање ликвидности.

Извор: Политика

Напиши коментар