Бранко Драгаш: Издаја

juda naslovnaИздаја више боли због губитка вере у људе, него због самог чина који издаја носи. Та бол разара душу. Пече више него сам губитак који је последица издаје.

У два наврата сам доживео велике издаје.

На упису у земунску гимназију, када су ме напале локалне силеџије. Морао сам да се тучем сам. Моји другови су то гледали са стране. Више ме је болело то њихо гледање са стране, него батине које сам добио. Болови од туче на телу прођу, али бол у души увек остаје.

Други пут се десило када су ме партнери издали у послу. И када ми је режим уништио банку. Када су криминалце гурнули на мене. Убице. Које су показале према мени више поштовања, него моји партнери. Вајни пријатељи и другари.

Није ме болело то што је уништена једна успешна банка. То што је потрошен новац. Него то што су ме тако подло издали и продали. Оставили на цедилу.

Остао сам усамљен пред плаћеним криминалцима. Које је држава ангажовала. Спасила ме је само моја вера у поштење. И неколико најдражих особа.

Издаја је кукавички чин. Подли ударац мекушаца. Који немају моралног интегритета. Који су слине и љигавци. Који се плаше и када им нико не прети.

Издајом се губи слобода. Издајник постаје роб издаје. Она га сам прогања. Мучи.

Издаја је данас постала опште место. У јавном животу издајнике величају као јунаке. То је знак да је друштво оболело. И да мора да се лечи. Обновом свих моралних вредности.

У политици нема љубави. Само – издаја. Свако свакога издаје. Опште курвање. Све је дозвољено да би се дошло на власт. Или да би се задржала власти.

Нема више никаквих моралних принципа. Нема ауторитета. Издајници нам кроје судбину. Они одлучују о нашим животима.

Данашњи режим је достигао највећи степен издаје. Постали су – конвертити. Погазили су све за шта су се залагали. Сада газе све оне који их подсећају на прошлост. Чврстом руком мисле да угуше слободу говора и мишљења.

Залажу се данас за све оно што су јуче пљували. Постали су преобраћеници и агитатори. Продали су веру за вечеру. Издали су своју радикалску партију. Издали су свог духовног учитеља. Издали су кума. Издали су државу. Издали су нацију.

Нема нам спаса док су издајници на власти. Издајнике морамо да скинемо са власти. Једино изборима. Другог пута нема. Након њихове смене, траба их похапсити. Мора им се судити. За велеиздају државе. Осудити их на најстроже затворске казне. И пленидбу читаве имовине.

То је једини начин да се заустави погубно разарање друштва. То је једини начин да сачувамо државу. То је једини начин да обновимо нацију.

Када први политичари буду овако осуђени за издају, тада више неће бити издаје. Друштво се строгим законима бори против издајника.

Када издаја буде жигосана у друштву. Када се буду издајници стављали на стуб срама. Тада ће друштво оздравити.

Здраво друштво је предуслов за изградњу здравог човека. Моралног и доследног. Који ће презирати издају. И који ће се држати моралних принципа.

Сетите се – ко је вас издао? Када? Како сте се осећали?
Шта сте урадили?

Аутор/Извор: Бранко Драгаш

Напиши коментар