Технотрони фашизам – економисти предлажу укидање готовине

Фото/Илустрација: http://www.besplatne-slike.net
Фото/Илустрација: http://www.besplatne-slike.net

Опет је дошло време када познати економисти позивају на укидање новца. За кога би то било добро? И какве то има везе са финансијском кризом?

Немци воле готовину. У Немачкој се још увек више од половине (53 одсто) купљених производа у продавницама плаћа у готовини, пише у недавној студији Бундесбанке. У ресторанима се кешом плаћа 70 одсто услуга, у кафићима, кафанама, ресторанима брзе хране – чак 94 одсто.

Економиста са Харварда Кенет Рогоф са својим предлогом да се укине готовина, вероватно ће наићи на мало разумевања код становништва у Немачкој – чак и ако тиме жели да се бори против криминала. „Анонимност готовине често се користи за илегалне трансакције или за избегавање плаћања пореза“, оцењује Рогоф за лист „Ханделсблат“.

Са друге стране, Карл-Лудвиг Тиле, члан Управног одбора немачке Бундесбанке, сматра: „Мислим да ефикасно смањење сиве економије не може да се постигне укидањем готовог новца у еврима. Организовани криминал могао би да се окрене другим валутама, племенитим металима или натуралијама. Чак и укидање великих новчаница, од 200 и 500 евра, не би много донело“, сматра Тиле. „Значајно смањење криминалних активности у земљама које су се одрекле издавања већих новчаница, као што су САД, нисам до сада могао да приметим.“

„Анахронизам“ или „слобода“?

Укидање готовине није нова идеја. Пре пет година за то се залагала група шведских банкара, а прошле године и бивши амерички министар финансија и економиста са Харварда Лери Самерс, заједно са и Рогофом.

Подршку у Немачкој имају од Петера Бофингера, економисте на универзитету у Вирцбургу и члану већа које саветује владу о економским питањима. „Са данашњим техничким могућностима, кованице и новчанице заиста су анахронизам“, рекао је Бофингер за недељник „Шпигел“.

Професор Ларс Фелд, који такође припада Савету економских експерата, супротставља се свом колеги: „Бофингер очигледно занемарује уставне аспекте тог предлога. Готовина је облик слободе и омогућава грађанима да се измакну држави“, рекао је он за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.

У неким земљама, плафон на исплате готовином је већ ограничен законом: у Италији је то 1.000 евра, у Француској ће ускоро бити исто, а у Грчкој је то 500 евра. Аргумент гласи: борба против тероризма и утаје пореза. Заштитници података критикују и упозоравају на феномен „транспарентног грађанина“, док би заправо требало да се ради о томе да деловање државе буде транспарентно.

Међутим, главни разлог за текућу дискусију по том питању вероватно је други – политика јефтиног новца централних банака у Европи и САД. Ако људи могу да се пребаце на готовину „онда централна банка каматну стопу не може да смањи далеко испод нуле, чак и ако би то било корисно за оживљавање привреде“, указује Рогоф.

Више затезне камате

Није случајно да је конференцију Лондону (18.5.) о укидање новца организовала Швајцарска национална банка (СНБ). На крају крајева, Швајцарци су један од пионира негативне каматне стопе, која сада већ износи 0,75 одсто.

Ту казнену камату морају да плате банке које свој новац радије чувају на сигурном, у Централној банци, уместо да га позајмљују у виду кредита предузећима и појединцима. Европска централна банка (ЕЦБ ) подиже казнену каматну стопу, али је она са минус 0,2 одсто, мања него у Швајцарској.

Сада је питање да ли и како би банке ту казнену камату могле да проследе нормалним клијентима. До сада су били погођени само велики потрошачи, попут инвестиционих фондова и компанија, они који дневно раде са више од око пола милиона евра. Нормалне штедише биће поштеђене.

Према извештајима, неки пензиони фондови у Швајцарској већ су дошли на идеју да свој новац држе у трезору у готовини, уместо да плаћају затезне камате – али су банке одбиле да их исплате.

Централне банке више немају идеја

„Као да је уопште потребно још више доказа да владе и централне банке света немају више идеја за решавање дужничке кризе. Ево, о забрани готовине се отворено говори“, пише пословни консултант Данијел Стелтер на свом интернет-блогу. „Претпоставка да морате да гурате камате у негативном смеру да бисте подстакли улагања, веома је наивна. Компаније инвестирају, јер су пројекти исплативи, а не зато што им се даје новац. Затезна камата и приморавање на кредитирање, повећавају ризик од лоших инвестиција и надуваног тржишта капитала, који ће следећу кризу учинити још гором“, каже Стелтер.

Евро новчанице и кованице легитимно су средство плаћања Европске уније – за укидање би морали да се мењају бројни закони. Чак и Рогоф је уверен да би то било могуће само „у дужем временском периоду“. Међутим, питање је да ли би се за такав подухват нашли политичари, имајући у виду рецимо бираче у Немачкој – који просто воле шушке.

Извор: „Дојче веле“, Борба за веру

Напиши коментар