Бранко Драгаш: Вођа

superior-boss
Зашто Срби воле вођу? Зашто пузе пред њим? Зашто му се клањају? Зашто га убијају? Издају? Ј*** му мајку? Клевећу и черече? Зашто га брзо заборављу? А онда, још брже проналазе новог? Још већег покварењака и битангу. И тако све у круг. Мењамо вође и пропадамо.

Уколико желимо то да променимо, морамо да одбацимо култ вође. Србима више не треба никакав вођа. Треба нам просвећена елита посвећених људи. Тим који доноси победу.

Није важно шта ко игра у тиму, важно је да тим побеђује. То је формула нашег успеха. Видели смо у случају младих фудбалера, кошаркашица и ватерполиста. Нема вође. Постоји тим који је уигран и који верује у себе.

Србија је данас разорена, уништена, дезинтегрисана и апатична. Никада нисмо били у горој историјској позицији. Окупирани смо изнутра. Издајници продају наше националне интересе. Вођа је уцењен, луд и слеп. Постоји велика опасност да постанемо робови. Изгубићемо државу и слободу.

Како изаћи из ове програмиране несреће?

Програм спаса државе и нације постоји. Оперативан и конкретан. Политички и економски програм. Износим га скоро три деценије. И нико не мари за моје идеје.

Сви траже вођу. Вођа ће све да реши. Лупиће песницом од сто и решиће све наше проблеме. Вођа ће да донесе паре. Које нисмо зарадили. Вођа ће да нас усрећи и уведе у благостање. Ми се ништа нећемо мучити. Довољно је само да затворимо очи и искључимо мозак. Поверење треба да дамо слепом вођи и он ће нас све сам да уради.

На тој матрици влада Аца Драмосер. Лаже, обећава, опсенари и прети. Силеџијском политиком контролише бираче. Безобразан је и надмен. Уверио је лаковерне бираче да ће их увести у рај. Следеће године или оне тамо или оне, неке тамо. Није важно када, важно је да се непрестално обећава. Тако се лакше подноси пакао свакодневнице.

Поводљивост Срба је генетска грешка. Коју морамо да мењамо кроз поколења. Крахом вође, руши се кула обмане и лажи. Срби се освесте, линчују вођу и онда траже новога слепца.

Суштина је да више немамо вође. Нити да негујемо било чији култ. Морамо да просветимо народ и да га подучимо. Обавезни су тренинзи за одвикавање од култа вође.

Уколико то успемо, све ће бити много лакше.

Србију можемо да спасимо даљег пропадања уколико победимо вођу у себи. Свако од нас се мора претворити у вођу. Који је дужан да ради на спасу државе и нације. Тако ћемо кумулирати позитивну енергију за преображај друштва.

Када пишем и износим своја решења за спас државе и нације, онда је то само моје мишљење. Које треба да изађе на слободно тржиште идеја, где ће се сучелити са осталим мишљењима. Ако моје мишљење победи, не значи да сам ја неки нови вођа. Значи да је прихваћена једна концепција која нема вођу. Концепција која је најбоља за све нас.

То истовремено значи да ја, који сам смислио најбоља решења, не морам да будем извршилац тих решења. Можда сам неспособан да то спроведем. Можда има бољих од мене. Зашто бих ја радио нешто што не знам да радим. Има других људи, који то знају да раде. Али који не знају да смисле решења.

Зар то онда није добар спој? Тимски рад за победу.

Шта је проблем у овој концепцији? Сујета. Људи који предлажу решења и непосредних извршилаца. Када предлажем решења, онда сам искључив. Мислим да нико нема боља решења од мене. Када неко спроводи постављења решења, покушава да их из изврда и прокрене за сопствене интересе.

Зато је пресудно важно да укинемо политичаре као струку. У електронском добу они нам нису потребни. Они су писаћа машина, која више никоме не треба. Сви користе компјутер.

Просвећени су људи који знају да раде у тиму. Који ураде свој део преузетих обавеза. Који за тај свој рад ништа не траже. Јер они добијају из заједнице. Када је заједници добро, онда је и мени добро. Свој интерес искључиво тражим кроз успех заједнице.

boss

О овоме морамо стално да пишемо и говоримо. Морамо да научимо тако да мислимо. Тако да се понашамо.

Зарибали смо у култу личности. Давимо се у тоталитарном смраду. Морамо да отворимо прозоре и да проветримо. То је једини начин да уђе свеж ваздух.

Аутор/Извор: Бранко Драгаш

Напиши коментар