Нове – старе поделе: Удвојеност српске интелигенције

Државни врх. Фото: Баљалука.нет
Државни врх. Фото: Баљалука.нет

Национална интелигенција у Србији данас је поларизована више него пре 15 или 25 година.

Док с једне стране влада „завера ћутања“ националних институција које производе пасивну резистенцију мишљења, са друге стране суочени смо са провалом анационалних и контранационалних ставова који уносе смутњу у друштво, посебно међу младе.

Национална интелигенција окупљена на универзитетима, научним институтима, САНУ, Удружењу књижевника Србије или у врху СПЦ за кључне проблеме Србије и српског народа нема јасне, нити дефинисане ставове.

Tоком Брозове владавине у друштвеној елити постојале су дисидентске, антикомунистичке и национално просвећене групације које су тежиле „Истини“ о скоријој прошлости, као и будућности Србије.

Током седамдесетих година на Филозофском факултету Универзитета у Београду деловале су групе тзв. професора дисидената, групе књижевника у УКС или деловима САНУ, које су биле опозиција комунистичкој власти, иако су исти ти људи били део комунистичке олигархије.

Почетком деведесетих година прошлог века, у време власти Слободана Милошевића, национална интелигенција је била подељена на оне који су подржавали национални курс и оне који су били против, окупљене у „Београдском кругу“ унутар УКС или САНУ. Један број интелектуалаца био је везан за „Меморандум“ САНУ, док су други ватрено заступали другачије ставове.

Падом Милошевића с власти национална интелигенција се поделила унутар партија ДОС-а на оне које су се отварале према Европи и оне друге који су оцењивали поразност нове власти. Највећи супстрат националне интелигенције потрошен је у политичким борбама СПС, ДС, ДСС и ДСС. Најмањи капацитет националне интелигенције био је око СРС, односно у почетном периоду СНС.

Национална интелигенција је била прилично пасивна у време власти др Војислава Коштунице и Бориса Тадића. Није било ни великог реаговања САНУ, нити УКС.

Стиче се утисак да је политичка олигархија асимиловала енергију националне интелигенције која је поларизована на евроскептике и еврореалисте, односно еврофанатике.

Тако се постепено енергија националних институција „топила“. Бивало је све мање поборника српске државности и чувара националних вредности, а све више оних који заговарају евроинтеграције и глобализам.

Србија се сада суочава са ситуацијом да је Запад притиска да радикално нормализује односе са Приштином, уз одлуку органа Унеско да се Косово препоручи за пуноправни статус у овој организацији.

Иза ових ставова стоји највећи број држава ЕУ које су са САД већ признале независност Косова. Националне институције, пре свега САНУ, УКС, али и СПЦ више гледају шта ће и како реаговати владајућа политичка олигархија и влада Србије, него што имају јасне ставове упућене држави.

Као да национална интелигенција страхује да је случајно Запад не изопшти као реликт идеологије из деведесетих година прошлог века.

Аутор: Томислав Кресовић
Извор: BKTV

Напиши коментар