Шумарице: Велики школски час опомиње на људскост

kragujevac sumarice
Интонирањем химне Србије, у Крагујевцу је почела традиционална комеморативна и антиратна манифестација „Велики школски час“  у знак сећања на 21. октобар 1941. године када је немачка окупа војска убила више хиљада грађана.
Венаце крај споменика стрељаним ђацима и професорим у мемоном парку у Шумарицама први су положили представници Прве крагујевачке гимназије, потом председник Томислав Николић, министар одбране Братислав Гашић, градоначелник Крагујевца Радомир Николић и представници парламента и Владе Србије.

Комеморацији присуствују амбасадори Кине, Немачке, Словачке, Француске, Палестине, Босне и Херцеговине и Црне Горе, као и представници амбасада Румуније, Русије, Белорусије и Израела.

Велики школски час у 11 сати почео је сценским приказом под називом „Између неба и земље“, по делу „Нишчи“ писца Видосава Стевановића, а њему је претходио молебан који је служио епископ шумадијски Јован са свештенством Епархије шумадијске.

Велики школски час се од 1971. године одржава сваке године крај споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама. За тај музичко сценски догађај бирају се оригинална дела са пацифистичким порукама, реномираних домаћих и страних књижевника и композитора. Прва изведена поема била је „Црни дан“ Душана Радовића, а о крвавој бесмислици рата писало је још 30-ак аутора. Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде и тај догађај сматра се једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у Другом светском рату.

Оригинално пацифистичко дело

Велики школски час се од 1971. године одржава сваке године крај споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама. За тај музичко сценски догађај бирају се оригинална дела са пацифистичким порукама, реномираних домаћих и страних књижевника и композитора. Прва изведена поема била је „Црни дан“ Душана Радовића, а о крвавој бесмислици рата писало је још 30-ак аутора. Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила као знак одмазде и тај догађај сматра се једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у Другом светском рату.

Том традиционалном антиратном манифестацијом крај споменика стрељаним ђацима и професорима, Крагујевац и Србија сваке године свету шаљу поруку да се никада и нигде не понови злочин какав се догодио 21. октобра 1941. године у Крагујевцу, када су немачки окупатори и једном дану стрељали више хиљада цивила.

Тај догађај представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије у том рату.

На суђењу у Нирнбергу баратало се бројком да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре је да је убијено 2.792 грађанина јер за толико особа располажу личним подацима – ко су, где су и када рођени, чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.

Велики школски час у ШумарицамаОбележен Дан ослобођења Београда

Немачки окупатор стрељао је цивиле у Крагујевцу у знак одмазде, а повод су били немачки губици у борбама са партизанским и четничким јединицама 1. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, у којем су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Тим стрељањем доследно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бема од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.

Извор: Мондо, Глас западне Србије

Напиши коментар