Како да препознате канцерогено месо и месне производе?

Фото: Новости
Фото: Новости

Да ли нас месо, кобасице, сланина, виршле, паштете хране или од нас праве онколошке пацијенте? Откако је Светска здравствена организација објавила да та храна може да изазове рак, узнемиреност се настанила у сваком српском дому.

Да бисте знали шта да купите, а да буде безбедно за ваше здравље, упамтите ове корисне савете доктора ветеринарске медицине Мирослава Стојшића, бившег савезног ветеринарског инспектора.

Од највећег значаја је да читамо декларације. Први разлог да не купите кобасице, виршле и саламе јесте ако на декларацији стоји ознака МСМ. То значи да је месо машински сепарисано, самлевено с костима, у којима су депоновани сви антибиотици, хормони, тешки метали и остали отрови које је животиња током живота појела. Исто важи када на декларацији пронађете емулгаторе нитрите који су обележени Е249, Е250, Е251 и Е252. Штетни су зато што с аминокиселинама из меса стварају канцерогено једињење нитрозамин. Одмах вратите на полицу кобасице, виршле, саламу и паштету ако сте на декларацији уочили полифосфате који се обележавају Е451, Е452 и Е453 јер су генотоксични или народски речено, оштећују нам гене“, рекао је он.

Посебно треба водити рачуна да се не једе ниједан производ који садржи Е407, како се обележава карагенан. Он се лепи за зидове црева, ствара ранице које после могу да се претворе у рак дебелог црева, упозорава овај стручњак. Како додаје, ако сте прочитали да неки од производа садржи побољшивач укуса – глутаминат, то је доказ да у њему нема меса.

Све што сам навео односи се на трајне и полутрајне сухомеснате производе. Када је месо у питању, ако купујете, на пример, свињске шницле, обратите пажњу да ли је месо прошарано жилицама масти или не. Ако јесте, те животиње и нису тако лоше храњене. Уколико нема ни грама беле масноће, а водица цури из њега, доказ је да су свиње, уз храну, добијале хормон раста и антибиотике. Спремање меса требало би да буде тако да не загори. У тој загорелој маси појављује се једињење диоксин, који је канцероген. Најбоље је кувати га, пећи завијеног у фолију у рерни или тефлону, у уљу, а може и на електричном роштиљу. Ако неко воли баш мирис дима, може да пече месо и на роштиљу на угаљ. Притом да води рачуна да се месо ставља на решетку када угаљ престане да дими и када се створи јак жар“, објашњава др Стојшић и за крај закључује да деци свакако не би требало давати прерађевине, нарочито не паштете и виршле. На крају, паштете уз мало труда можете направити и сами.

Предлог Магацин-а:

Србија: Једемо месо пуно хормона, адитива и антибиотика!
Адитиви у храни
Заблуде о здравој храни
Шта је здравије: сунцокретово уље или маст?
Истина о мастима: 50 година живимо у лажима о „здравој исхрани“

Извор: Зелене новине

Напиши коментар