Мудра беседа српског сељака

Фото: Илустрација
Фото: Илустрација

..Лазар Прељић, старац од 89 година са планине Голије, на питање шта је заједничко свим људима на свету, одговора:

„Што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би желели поново да буду деца. Што троше здравље да би стекли новац, па потом троше новац да би вратили здравље. Што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никада нису живели.“

Које би животне поуке дао деци?

Старац, осмехујући се, одговори:

„Да науче, да никога не могу присилити да их воли. Да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу. Да науче како није добро да се упоређују с другима. Како није богат онај човек који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи. Да схвате како постоје особе које их нежно воле али то не знају да кажу, ни да покажу. Да науче да се новцем може купити много, осим среће. Да две особе могу да посматрају исту ствар, а виде је различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све твоје мане а ипак те воли.

Јер, види синко, људи ће заборавити шта си рекао, људи ће заборавити и шта си учинио али никада неће заборавити какве си осећаје у њима побудио“

Извор: Зекаоница

Напиши коментар