Отворено писмо Александру Вучићу: Не приватизујте ”Телеком”

telekom-srbija vТелекомуникације, као основна делатност Матичног друштва ‘’Телекома’’ и већине зависних друштава, представљају привредни сектор који и поред отежаних тржишних услова и светске финансијске кризе бележи стабилне приходе. И поред уочених негативних трендова на економском плану, телекомуникационо тржиште је и даље динамично.

Поред изразите конкуренције, превасходно у домену телефоније и Интернета, пословање овог сектора је и капитално интензивно.

До сада је сектор телекомуникација бележио стабилан стабилан, благ раст, нарочито када се ради о тржиштима мобилне телефоније, интернета и плаћеног ТВ. Међутим, од ове године, уочава се први благи пад у укупној вредности мобилног тржишта у многим земљама Европе, превасходно због смањивања накнада интерконекција које се прописују.

Телекомуникациона тржишта су регулисана и током последње деценије постепено либерализована по сегментима пословања. Значајан показатељ либерализације тржишта телекомуникација представља преносивост бројева. Специфичност Матичног и зависних друштава је што послују на територији Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, за разлику од већине локалних оператора на датим тржиштима. Поред наведних земаља, зависно друштво HD-WIN послује и у Хрватској и Македонији.

За три горе наведена основна тржишта пословања Матичног и зависних друштава, за фиксну телефонију се може рећи да је са аспекта животног циклуса ушла у фазу благог опадања, превасходно због атрактивности мобилне телефоније и све израженијег преласка на дититалну телефонију. Све је више телефонских, кабловских И интернет оператера који се у технологији преноса гласа ослањају на Интернет.

Пројекције указују да ће са аспекта структуре пословних прихода доћи до значајног смањења учешћа прихода фиксне телефоније и интернет услуга, као резултат миграције ових корисника на интегрисане услуге. Истовремено, учешће интегрисаних (bundle), мултимедијалних и М2Н услуга ће исказати значајан раст па се очекује да ће приходи из ових сегмената компонзовати пад прихода од фиксне телефоније.

Заједничка карактеристика сва три тржишта у мобилној телефонији је чврсто успостављена конкуренција са барем три оператора, као и потпуна либерализација пословања базираног на 3Г технологији, уз најаве нове, напредније ЛТЕ односно 4Г технологије. За више сегмената мобилне телефоније се може рећи да су у стабилној фази, са благим порастом корисника, пре свега постпаид услуга.

Пораст броја паметних телефона доприноси јачању овог сегмента и отвара простор за даљи раст. Стално расте свест о значају и могућностима паметних телефона што доприносу укупном расту коришњења мобилног интерента И убрзавању такозваног „преласка са гласа на податке“.

Коришћење Интернета данас представља незаменљив сегмент савременог друштва и ефикасну подршку развоју информационог друштва. Интернет технологије су један од изузетно важних чинилаца економског раста и напретка једне земље јер повећање броја прикључака широкопојасног приступа Интернету директно утиче на повећање БДП-а. Стопе пенетрације интернет услуга карактерише континуирани раст, што је пре свега условљено фиксним широкопојасним приступом. Услуге се у овом сегменту пословања непрестано развијају кроз повећање приступних брзина, увођење различитих пакета за специфичне категорије корисника и смањење цена пакета. Важан тренд представља раст комуникационих услуга заснованих на интернету, као што су Skype, Viber и WhatsApp. Будућност телекомуникација ће се заснивати на подацима, где ће се све поруке базирати на интернет протоколу (ИП).

Тржишта дистрибуције медијских садржаја се по структури и технологијама преноса нису значајно мењала у односу на претходну годину. Конкуренција је у овом сегменту на свим појединачним тржиштима изузетно интензивна, са великим бројем дистрибутера.

Заједничка карактеристика сва три основна тржишта Матичног и зависних друштава чија је основна делатност из области телекомуникација је даљи развој и проширење бундле услуга односно пакета који обједињују више услуга, што као последицу има пораст пакетских претплатника и у 2014. години. Овај сегмент услуга има растући тренд а представља нови извор прихода и ефикасан инструмент за задржавање корисника и одбрану постојећих тржишних позиција оператора у сегменту фиксне телефоније и широкопојасног приступа. Флексибилност услуга ће и убудуће бити у средишту интересовања како телекомуникационих оператора тако и њихових клијената, па се тако очекује растући тренд и код развоја мобилног банкарства као једне од нових тржишних ниша сектора телекомуникација.

Тржиште Србије

Тржиште телекомуникација у Републици Србији је регулисано и постепено либерализовано по сегментима пословања од 2006. године. Према прелиминарним подацима Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ), укупно учешће телекомуникација у бруто националном производу Републике Србије и у 2014. години остаје на стабилном нивоу од скоро 5%, са укупним приходом од преко 1,5 милијарди ЕУР. Улагања у овај сектор у Србији се мере десетинама, последњих година и стотинама милиона ЕУР годишње.

Највеће учешће у укупним приходима и даље има мобилна телефонија, код које се од ове године уочава први пад у укупној вредности мобилног тржишта у Србији, од око -3%. Тржишта интернета и плаћеног ТВ и даље бележе стабилан раст. Развој ИТ сектора прате и законска и регулативна активности и либерализација регулаторног режима, укључујући доношење Стратегије развоја информационог друштва у Србији до 2020. године, као и увођење програма е-управе у многим државним институцијама. У телекомуникацијама, понуда најсавременије мреже остаје пресудна, па је за почетак наредне године најављен тендер за издавање радио фреквенција спректра напредне ЛТЕ односно 4Г технологије за територију Републике Србије. За тржиште фиксне телефоније се може рећи да је у фази либерализације, коју је заокружило увођење преноса броја од 1. априла 2014. године. Као и на другим тржиштима фиксне телефоније, приметан је тренд преласка на дигиталну телефонију. Такође, приметан је и смањени обим саобраћаја преко фиксних мрежа због све израженијег учешћа мобилне телефоније. Овај тренд у великој мери компензује пружање интегрисаних (bundle) услуга.

Према прелиминарним подацима РАТЕЛ-а за 2014. годину, у Србији је било око три милиона фиксних корисника. Пословање Телекома Србија у сегменту фиксне телефоније остаје доминантно, како у финансијском, тако и у техничком смислу. Мобилне телекомуникације и поред благог пада, превасходно узрокованог смањивањем накнада прописаних интерконекција, бележе највећи удео у укупним приходима телекомуникационих услуга у Србији, од скоро 60%.

На тржишту мобилне телефоније су и даље присутна три оператора: Телеком Србија а.д., Теленор д.о.о. Београд и Вип мобиле д.о.о. Београд. Сва три оператора поседују лиценце за јавну мобилну телекомуникациону мрежу и услуге јавне мобилне телекомуникационе мреже у складу са ГСМ/ГСМ1800 и УМТС/ИМТ- 2000 стандардом које је издао Рател. Лиценце су издате за територију Републике Србије, и то на период од 10 година, а после истека тог периода важност лиценце се продужава на период од наредних 10 година, без захтева имаоца лиценце, уколико су сви услови из лиценце испуњени.

У погледу пенетрације и приступа најнапреднијим услугама, тржиште мобилне телефоније у Србији је на нивоу развијених тржишта. СИМ пенетрација износи скоро 130% а корисницима је доступан широк асортиман најновијих мобилних телефона, производа и услуга. Телеком Србија је први оператор у Србији који је са Apple-ом потписао уговор о продаји I Phone-а на домаћем тржишту, а продаја је реализована од новембра 2014. године.

Укупан број корисника мобилне телефоније у Србији је преко 9 милиона, од чега 35% користи паметне телефоне, а овај број и даље расте. Оваквом тренду доприноси природна тражња али и сами мобилни оператори који субвенционишу набавку паметних телефона у склопу постпаид уговора којима се нуде комбинације гласовне комуникације, преноса података и порука. Сегмент мобилне телефоније карактерише и све већа употреба услуга заснованих на интернету, као што су Skype, Viber и WhatsApp. Статистике показују да готово трећина корисника мобилне телефоније користи неку од наведених услуга, превасходно због значајних уштеда и лакоће употребе.

Мобилно банкарство, на чије је тржиште у 2014. години ступио и Телеком Србија, представља нов сегмент услуга, који додатно обогаћује корисничко искуство. Тржиште Интернета у Републици Србији је и у 2014. години наставило тренд раста из претходних година. Најзаступљенији начин приступа Интернету и даље је АДСЛ приступ. Приступ Интернету је могуће остварити и путем кабловског модема, директно, преко Етернета, путем оптичког кабла, бежичним путем у фреквенцијским опсезима од 2,4 GHz и 5,8 GHz, који су у слободном режиму употребе, у мањем броју коришћењем опсега 3,4-3,6 GHz и путем УМТС (3Г) мреже мобилних оператора. Сегмент АДСЛ малопродаје ће и у наредном периоду бити значајан генератор раста.

Тржиште дистрибуције медијских садржаја у Републици Србији није се у 2014. Години значајно променило. Оператори су своје услуге пружали преко следећих јавних телекомуникационих мрежа:

– кабловске дистрибутивне мреже (коаксијалне, хибридне и оптичке) – КДС, које

укључују и аналогну и дигиталну КДС;

– јавне фиксне телефонске мреже – ИПТВ;

– сателитске дистрибутивне мреже (Direct to Home) – ДТХ.

Највећи оператор дистрибуције медијских садржаја је и на крају 2014. године била групација United Група са својим кабловским системом (СББ) и ДТХ платформом (ТоталТВ) са тржишним учешћем од преко 50% посматрајући број претплатника и остварене приходе. Следећи по величини оператор медијских садржаја је Телеком Србија са својом ИПТВ платформом и уједно и највећи ИПТВ оператор на тржишту.

Ради унапређења услуге и њеног квалитета, задржавања корисника, одбране тржишне позиције, као и јачању имиџа телекомуникационих друштава као оператора који пружају све врсте услуга, непрестано се обогаћују пакети односно bundle услуге, обједињавањем више услуга у јединствену понуду.

Аутор/Извор: Мр Данијела Ружичић – економски аналитичар

Напиши коментар