Париз и промена климе или како једна обмана заслужује другу

arton2882
По многим геополитичким аналитичарима, посебно азијским, дошло је до “промене климе” у  односима између Обаме и Путина на састанку у Паризу, на маргинама конференције о  климатским променама.

И како та промена климе изгледа? Путин је изјавио да у целини САД и Русија имају разумевање о циљевима и начину како их постићи. Постигли су договор о дефиницији шта то представља „здраву” опозицију, и да ће се тај процес наставити на рангу министара спољних послова у Бечу.  И успркос подршци свом НАТО савезнику Турској, Обама је изразио жаљење због  рушења руског авиона над Сиријом. Наводно су САД дале Турској „тврду поруку” да затвори своју границу у дужини од 60 километара, управо на простору где наводно живи турска мањина, али је територија већ одавно постала транзитна зона за многе милитанте и њихово снабдевање. Та такозвана „тврда порука” је објављена и у Wall Street Journal-у. Наводно, ово даје одрешене руке Москви да притиска Турску, па је тако Турска постала посматрач догађаја без утицаја на исход. Многи иду чак  и даље, да је то порука и Саудијској Арабији, јер је Јордан у тесној координацији са Русијом. Чак је и Нетанијаху у Паризу дао утисак да подржава руску акцију у Сирији. Још је нагласио  да Русија и Израел виде ситуацију на исти начин и да ће Израел предузети све мере за превентиву конфликта. Највеће чудо од свих чуда је Обамин осврт на питање санкција, које наводно не могу трајати дуго. Јункер је отишао пуно даље, да цитирам: „Ми морамо унапредити наше односе са Русијом и морамо третирати Русију како треба, то јест, као себи једнаку.” И наставља даље у истом тону: „Ми морамо уложити напоре да се унапреде практични односи. Путин ме је упитао шта то значи када Обама каже да је Русија регионална сила. Да ли то значи да се пита у проблемима регије, као на пример, Украјини? Тако се не може говорити са Русијом.” САД координатор за санкције, Данијел Фриед, изјављује да „…санкције не могу трајати заувек.” На конференцији Европа-Русија Форум, Лавров је изјавио да „иако односи сада пролазе кроз тешка времена, Русија је убеђена да ће се тренд променити и да ћемо се вратити на узајамно корисно парнтерство.“

Промена климе? Не, већ рекалибрација реторике неопходна у виду галопирајућих геополитичких промена.

Прва промена је подешавање реторике да се умањи политичка штета нанешена руском интервенцијом у Сирији. Највећа штета западним интересима је заправо велика популарност руске интервенције у многим земљама међу обичним становништвом. Посебно је популарност велика у палестинском становништву, иако је Америка и европске силе упорно покушавају да сукоб прикажу у светлу сунитско-шиитског верског нетрпељства. Годинама навикнути да нема никаве шансе за промену стања, да ће западна интервенција широм Блиског истока бити свакодневница – не само оних који живе данас, већ и њихове деце и унука – становништво Блиског истока у целини је повратило осећај наде или барем ишчекивања да се нешто промени. Јер је очигледно да, до сада једина и неупитна сила, сада мора координисати операције са другом, независном силом.

Првенствено је дошло до промене у тону Израела. Помирљив и подржавајући тон који је користио Нетанијаху указује да је сада врло битно за све америчке савезнике у региону да не изгледају слабо. Кроз коопцију Русије, сарадњу са Израелом и Јорданом, јавност се обавештава да је Русија “једна од њих” и да не дају превелику важност Русији као фактору  који може самостално мењати нешто у региону Блиског истока. Руски притисак на Турску није у овом тренутку пожељан. Да би се смањио интензитет притисака велики медијски простор је дат премјеру Даватоглу да изјави неколико врло помирљиво-звучних фраза, и медији су му дали одушевљену подршку. Али није било извињења нити жаљења. Како то није имало ефекта, долази конференција о климатским променама, да би на највишем нивоу покушали обрадити Русију да повуче интензитет притиска на Турску. Обама је чак изразио жаљење због рушења авиона.

putin-ve-obama-ya-cumhurbaskani-erdogan-daveti-6396509_2254_o

Чему потреба да се руски притисак на Турску смањи, а да се притом не присли Турска на извињење? Разлог лежи у дуго-планираној маргинализацији Ердогана. Медијска кампања је већ годину дана одрадила своје, а сада када изборни резултати нису дали супер-већину, Ердоган је председник са ограниченим фунцијама, а Даватоглу је формирао владу. По САД плану, сада је време за унутрашњу политичку консолидацију да не дође до раскола између два табора владајуће партије. А то значи да Даватоглу има зелено светло и, ако га Ердоганова фракција не осујети, имаће пуну моћ у новом саставу владе. У овој деликатној ситуацији, САД жели да Русија одустане од политичке кризе. Ердоганове присталице ионако не симпатишу превише идеје Даватоглуа, јер је по њиховом мишљењу он највише одговоран за ћорсокак турске спољне политике коју је он водио све ове године.

Међутим, Русија, која је буквално копирала све оптужбе против Ердогана из Wall Street Journal-а и других проминентних медија, у позицији је да преузме америчку улогу у кризи унутар партије. А да невоље буду још веће за САД, данас је Русија додала ново име и оптужила и Даватоглуа за сарадњу са терористима. САД сада не може окренути своју политику за 180 степени и бранити Турску од оптужби. Наиме, било би врло тешко пронаћи начин да бране само свог изабраног наследника, Даватоглуа, јер би то оголило намере САД у унутар-страначком превирању. Сада, у овој клими, где Америка контролише медије, углавном Гуленове медије, који воде кампању против руководства земље, то би било скандалозно, јер би буквално значило подршку Русији. Зато САД не могу да бране Турску – предалеко је Америка отишла у својим медијским наративима, који су сада комплетно преузети од Русије. Биће изузетно тешко да Даватоглу, у условима међународног притиска, консолидише власт и преузме узде владавине. Пре је могуће да ће доћи до већег раскола и дисфункционалности турске владе. Наравно, ако се сами договоре, неће бити дужни ништа Америци, јер са толиким нападом на Турску од Русије за сарадњу са терористима, САД је у принципу дала Русији своју целокупну политичку кампању и на тај начин дала кредибилитет свим нападима на турску спољну политику. САД већ има намеру да оштети Турску у питањима Курдистана – САД је планирала да искористи ту кампању против Ердогана као разлог за пропалу Турску политику према Курдима. Наравно, то ће бити пуно теже, ако не и немогуће,  а да  се то не види као САД, користећи кризу и оптужбе Русије, омогућити Курдима да испослују неку форму аутомије.

И док криза не јењава, Турска је сада у позицији посматрача и са унутрашњом политичком кризом у настајању. Пузајући пуч је још увек активан, али се још не зна чија страна ће превагнути.

У Паризу је закључена конференција о климатским променама. Научници ће и даље дискутовати да ли су те промене стварне или не – све што политичаре занима је у ствари финансијски аспект тог феномена. Али ова конференција ће бити више позната по свему другом него по клими.  Од Украјине, до односа Европе и Русије, од Израела до Ирана, од Сирије до Турске. И баш као и дискусија о клими чија је права сврха била стварање финансијских инструмената, тако ће и говор о промени климе у односима са Русијом бити једино упамћен по намерама свих актера кризе на Блиском истоку да рекалибрирају своје позиције.

Аутор:  Бранка Ал-Хамди
Извор: Снага духа

Напиши коментар