Православни божићни обичаји широм света

Паљење бадњака
Паљење бадњака

У православном свету обичаји за Бадње вече и Божић се разликују од земље до земље, а сваки народ је унео сопствену традицију у прослављање празника.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. То је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства, очинства и материнства.

У православном свету обичаји се разликују од земље до земље, а сваки народ је унео сопствену традицију у прослављање празника. У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса. Главно јело се зове „кутја“.

Вечера се припрема од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и мака (симболи среће и мира). То се сматра „Светом вечером“, а сервира се на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу.
У просторију се унесе нешто сламе као подсећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бела свећа поставља се на средину стола у знак објаве да је Христ светло света.

Православци у Сирији и Египту Божић прослављају слично као Руси, јер су управо руски свештеници донели православље на Блиски исток и у Африку.

У Украјини је најважнији део прославе вечера на Бадње вече коју зову Света вечера, када се у кућу уноси сноп пшенице. Тај обичај се назива дидух (дедин дух) и симболише претке и жељу да година добро роди. У градским породицама, „дидух“ је прустан у сноповима пшенице који се ставе у вазу.

У Македонији, 5. јануара деца певају божићне песме од врата до врата – то су коледе. Дан касније, на Бадње вече следи уношење „бадника“ на кућно огњиште. Дрво се пре тога исече на три дела (што представља Свето тројство), а сва три дела у кућу унесе отац.

У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.

Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић обилно једу слаткише – најчешће кадаиф. Суво воће, попут урми, кајсија, грожђа и шљива, заједно са лешницима, бадемима или орасима, такође су популарни. За Божић се традиционално справља посебан оброк припремљен од јагњећег меса.

Остале православне цркве и земље већ су прославиле Бадње вече и Божић 24. и 25. децембра.

У Грчкој, која је прешла на нови календар, деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је „Христов хлеб“ („христопсомо“), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави.

За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру на Бадње вече служи месо и то јагњетина и прасетина.

У Бугарској се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години. То су јела од пасуља, ораха и лешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач – „баница“. Након вечере сви чланови породице устају у исто време.

У Румунији је уобичајено жртвовање прасета (печенца), али се прасе жртвује на дан Светог Игнатија (20. децембар, Румуни су прешли на нови календар), а биће послужено тек на божићној трпези.

Верује се да ће дух прасета у наредној години породици донети благостање.

Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино.

Посебност румунске божићне трпезе чини „козонаћи“ – колач са сувим грожђем и лешницима. Такође је присутан обичај да деца за Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме.

Извор: Танјуг

Напиши коментар