Хрватски историчар: „Да постоје докази Степинчеве невиности он би одавно био светац“

Крвник Степинац у руковању са крвником Павелићем Фото: викимедиа.орг
Крвник Степинац у руковању са крвником Павелићем Фото: викимедиа.орг

Да је све чисто и да постоје докази хрватски кардинал Алојзије Степинац би давно био светац, каже хрватски историчар Хрвоје Класић.

Класић каже да му је драго да је папа укључио и Српску православну цркву по питању проглашења за свеца хрватског кардинала Алојзија Степинца, јер се, како каже, ради о контроверзној особи.

„Да је све чисто и да постоје докази да је светац и да се бавио делатностима које су у потпуности чисте – не умањујући чињеницу да је притворен – Степинац би давно био светац, верујем да је ту било воље и код садашњег папе, али и његових претходника. Ова писма указују да и није баш све јасно око његовог случаја“, навео је Класић.

Класић у разговору са регионалну Н1ТВ упутио на преглед интернета – нема, каже, доказа да је Степинац мучен, напротив.

„Институт Руђер Бошковић је поручио да то никад није доказано. Из Рима је тражена обдукција кад је умро, али и 1993, у време Фрање Кухарића, и ни тада нису пронађени докази. Ствара се атмосфера која није потпуно утемељена на доказима“, рекао је Класић.

Упитан зашто се јавности скрива да постоји дијалог између хрватске Цркве и СПЦ-а на откривању историјске истине у вези са Степинцем, Класић каже:

„Није ми нејасно зашто се то догађа. Узмемо ли у обзир Кошића и друге, сличне му припаднике клера, јасно ми је зашто се то скрива. Већина високог клера се не слаже с папом и далеко је од њега, поготово везано за канонизацију Степинца. Папа је на одличном путу – кад имате одушевљење с једне стране, а опречне осећаје у друштву до, важно је видети зашто они нису макар индиферентни, већ им канонизација јако смета“.

Не свиђају ми се теорије завере, каже Класић и додао да део Католичке цркве није спреман за суочавање с улогом Цркве у то доба.

Било је свештеника који су били антифашисти и против Анте Павелића, али велики део га је подржавао и то треба рећи. Црква није монолитна, чине је људи. Треба нам објективни, научно утемељени дијалог“, рекао је.

На питање зашто хрватска јавност није знала ништа о кореспонденцији Хрватске бискупске конференције и Ватикана везано за канонизацију кардинала Алојзија Степинца, а ових се дана могло видети да је она била веома интензивнам, Класић каже да све што се догађа око Католичке цркве је обавијено велом мистерије, тако је било и пре, тако је и сада.

„Ни истраживачи немају увид у документацију када желе знати што се догађало и у чему је клер учествовао. Јавља се и нелагода и страх ако наиђете на такав документ – одмах сте противник Хрватске, Југославен и слично. Врх Католичке цркве очито није најдоследнији у ономе што прича о Степинцу и то указује да постоје многи проблеми“, навео је.

Класић је рекао да мили да је Степинац био ратни злочинац и да оно што је он чинио за време Другог светског рата не чини га светим.

„Суђење јесте било монтирано, али онда долазимо до кључног детаља – када се некога жели прогласити светим, он мора бити мученик и зато пуно слушамо о томе како је био трован, зрачен и малтретиран“, рекла је Класић истакавши да за то, међутим, не постоје докази, већ супротно и зато се чини да се ради о манипулацији“.

У два писама које је патријарх српски Иринеј упутио папи Фрањи стоји, наиме, да Алојзије Степинац, загребачки кардинал и надбискуп из времена Независне Државе Хрватске, не може бити проглашен за свеца.

Објашњавајући у писмима да није тачно да је Степинац спасавао Србе и Јевреје у Другом светском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим, српски патријарх успео је да до даљег одложи канонизацију овог контроверзног кардинала.

Патријарх Иринеј је казао да је у писмима папи Фрањи навео само оно што су историјске чињенице, а да је ствар Ватикана како ће те аргументе сада тумачити.

„Ми смо казали оно што се историјски десило, да је Степинац био један од водећих личности тога времена и да ништа није учинио да заштити један народ, једну цркву. А могао је. Нисмо добили одговор, али како смо закључили, о нашим аргументима се озбиљно размишља. И председнику Србије Томиславу Николићу речено је да папа не жури с канонизацијом Степинца“, истиче патријарх.

Он додаје и да се нада одласку у Ватикан тим поводом.

„Изражавамо жељу за посетом поводом предлога папе Фрање да се формира комисија у случају Степинац и размотри генеза свих догађаја Срба и Хрвата из тог периода“, казао је патријарх.

Предлог Магацин-а:

Анте Павелић, крвник са благословом Свете римске цркве
Степинац светац за 75.000 евра?
Хрватска: Негодовали због српских ставова о Степинцу

Извор: Танјуг

Напиши коментар