Овако су руски цареви славили Божић

Руски цар Николај II са породицом
Руски цар Николај II са породицом

У духу предстојећих божићних празника, упознајемо вас како се на царском двору у Русији некада славио овај најрадоснији хришћански празник.

Традиција прославе Божића код куће са јелком и поклонима, појавила се на руском двору за време цара Николаја I захваљујући његовој супрузи Александри Фјодоровној, која је пре удаје била принцеза Шарлота.

Јелка је припремана на Бадње вече 24. децембра (по старом стилу), одмах после бденија у цркви, и постављана је у Концертној дворани или Ротонди Зимског дворца. За сваког члана породице кићена је посебна јелка поред које је стајао сто са белим столњаком и поклонима на њему.

Божићне јелке су кићене и после смрти Николаја I, само се мењало место прославе. За време Александра II то је најчешће била Златна гостинска одаја Зимског дворца, док је његов син Александар III радије прослављао Божић у Гатчинском дворцу, а за време цара Николаја II Божић као породични празник прослављан је у Александровском дворцу у Царском Селу. Само једно се није мењало – деца су увек са огромним нестрпљењем чекала испред затворених врата.

Царски поклони

Поклоне за дворске јелке су достављали петербуршки посластичари. Њихови „новогодишњи пакетићи“ тешко да могу задивити данашњег школарца. На пример, 1880. године сваки пакетић је садржао два замотуљка слаткиша („француско изненађење“ и „бомбоне“), две мандарине и две јабуке. Велики кнезови су уз све то добијали још и кутију сувих шљива, а император Александар II сандук кајсија.

Најекстравагантнији поклон је вероватно револвер 38 Смитх & Wессон са кубуром и 100 метака који је Александар III добио од царице Марије Фјодоровне. Додуше, то је било у децембру 1881. године, у време великих нереда. Тада је прошло непуних девет месеци откако је у самом центру Петербурга убијен Александар II.

А најоригиналнији поклон је од своје породице добила велика кнегињица Александра Николајевна на Божић 1843. године. Када је ушла у Концертну дворану Зимског дворца видела је тамо привезаног за јелку свог вереника, принца Фридриха Вилхелма фон Хесен-Касела са којим је већ пола године била верена. Принц је допутовао у Петербург дан раније (свадба је била планирана за јануар), али је његов долазак чуван у тајности.

Добротворне јелке

Царска породица Романов није заборављала ни своје поданике. Николај I је организовао божићну лутрију за дворске даме, домаће учитеље, дадиље, слуге и остале који су живели у дворцу. Свако од њих је извлачио из шпила једну карту, затим је император редом наглас говорио ко је извукао коју карту, и тај би из царичиних руку добијао на поклон: вазу, лампу или сервис од порцелана.

Царска породица је 1866. године први пут у Аничковом дворцу приредила божићну прославу за стотину сиромашне деце. Свако је на поклон добио бунду, обућу, топло одело, рубље или хаљину, а после гозбе је царевић Александар (будући Александар III) наредио да се обори јелка како би деца могла сама да изаберу коју ће играчку однети кући.

Од тада су сваке године кићене дворске јелке за сиромашну децу, а „представничке обавезе“ царске породице за време празника постајале су све веће.

Извор: Вести

Напиши коментар