Нико не зна колико нас има

Фото: rtv.rs
Фото: rtv.rs
Многи су склони да број Срба у свету прецењују или потцењују, па тако процене дијаспоре и истраживача варирају од 4,5 до 11,5 милиона, од којих је најмање 500.000 младих стручњака. – Они много раде, шаљу новац својима у отаџбину и маштају о повратку, али под одређеним условима

Он долази у Србију једном годишње. Живи у Северној Америци и ради у некој престижној образовној институцији. На зиду држи диплому из области технологије. Живи сам, има око 30 година и највише му недостају чварци и сарма. Машта о повратку, али под одређеним условима.

Овако изгледа „лична карта” једног из армије младих стручњака који су последњих година напустили Србију. Колико „младих мозгова” има у иностранству, нико пoузданo не може да каже, нити постоје тачни подаци о томе колико нас има „тамо далеко”. Према извештају Светског економског форума, Србија се налази на 141. месту по одливу мозгова на ранг-листи од 144 земље.

Зна се само једно – Србија је искусила феномен какав није ниједна држава на планети. Питање броја Срба који живе у дијаспори поставили су многи истраживачи, од 1917. године и Пере Слијепчевића, па до Владимира Гречића (1990. године) и Владимира Станковића (протеклих година). Званична статистика, према последњем попису становништва, тврди да су Срби тренутно расути у 159 земаља света, највише у Аустрији, Немачкој и Швајцарској. Многи су склони да број Срба у свету прецењују или потцењују, па тако процене дијаспоре и истраживача варирају од 4,5 до 11,5 милиона, од којих је најмање 500.000 младих стручњака. Јован Филиповић је направио базу, коју непрекидно ажурира, у којој се налази најмање 7.000 доктора наука који су напустили Србију у последње две деценије.

Сви таласи исељавања из Србије

Истраживачи сматрају да је Србију захватило чак пет таласа исељавања. У првом наводе средњовековна исељавања, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу. У другом су исељеници који су се отиснули у свет пре Другог светског рата и они су и најбројнији. Трећи талас била је послератна политичка емиграција, а четврти економска, кад су у периоду од 1961. до 1991. године, пре свега радници, одлазили у западноевропске и прекоокеанске земље. Последњи талас исељавања који је захватио Србију јесте период од 1991. године наовамо, као последица рата на простору бивше Југославије. Сва истраживања показују да ће историчари једног дана последњу деценију назвати шестим таласом, јер кофере пакују углавном млади и високообразовани.

Политичари и прваци српских националних организација склони су да често предимензионирају број наших у дијаспори како би се привукла пажња јавности, док у земљама миграције тај број потцењују, умањујући значај српске националне мањине.

Проблем је и у томе што се Срби у расејању не изјашњавају увек тако, нарочито ако се зна да су припадници друге, треће, четврте генерације доста национално измешани. Познато је да сви Грци расути по свету знају грчки језик, а код нас исељеници већ у другој генерацији не знају српски.

Дипломатско-конзуларна представништва не раде попис наших сународника. Многе земље, као што су Немачка и Аустрија, у којима живи велики број Срба, давање држављанства условљавају одрицањем од српског држављанства. Осим тога, многе земље приликом пописа становништва не воде етничку и националну статистику.

Социолог Владимир Станковић, аутор студије „Србија у процесу спољних миграција”, утврдио је да највећи број емиграната – чак 215.000 – одлази из југоисточне Србије и Шумадије. Из Малог Црнића, Жабара и Кучева емигрирала је трећина становништва, а из Великог Градишта и Петровца на Млави у бели свет је отишла четвртина становништва. У иностранству живи и сваки четврти становник Неготина, Кладова и Свилајнца. Иако из Београда, процентуално посматрано, емигрира најмањи број особа, одлив мозгова је најинтензивнији управо из београдског региона. Наиме, сваки други емигрант који одлази из престонице у свет има факултетско образовање, а од 12.000 студената који се налазе на студијама у иностранству, трећина њих одлази управо из региона Београда. Међу мигрантима с непотпуном основном школом највише их је јужне и источне Србије.

У последњих 40 година образовна структура емиграната доста се променила. Станковић наводи да су се шездесетих година 20. века у иностранство исељавали пољопривредници и индустријски радници, мотивисани идејом да саграде већу кућу и купе боља кола, па је попис становништва из 1971. године показао да је чак 53 одсто исељеника било без школске спреме, а свега два одсто емиграната имало је високу и вишу школску спрему. Седамдесетих година Немачка, Швајцарска, Аустрија и Француска апсорбовале су чак 83 одсто емиграната из Србије, а у првој деценији новог миленијума у ове земље отишло је „свега” 60 одсто наших емиграната, јер су прекоокеанске земље постале занимљиве интелектуалној емиграцији.

Највише доктора наука у САД

Према подацима Јована Филиповића, највећи број српских доктора наука живи у Сједињеним Америчким Државама – 2.400 или око 39 одсто, затим у Канади (15 одсто), Великој Британији (10 процената) и Немачкој (седам одсто). Најмање их је у Кини, Јапану, Пољској и Грчкој.

Највећи број доктора наука ради на универзитетима, око 40 одсто, и у некој бизнис сфери (44 процената). У нашој дијаспори већину највиших научних звања држе мушкарци, док је жена око 40 одсто.

Већ од средине осамдесетих година прошлог столећа почиње одлив мозгова, а како се криза погоршавала, тако су интелектуалци све више паковали кофере – из Србије су одлазили инжењери, магистри и доктори наука. Попис становништва из 2002. показао је да је из земље емигрирало чак 415.000 грађана Србије – међу њима је био и велики број избеглица и особа које су илегално изашле из земље. Јавност је ову бројку врло брзо „крстила” у одлазак пола милиона младих мозгова и она се врти и данас.

Овим подацима годинама се супротставља проф. др Србијанка Турајлић, помоћник министра просвете за високо образовање у време владе др Зорана Ђинђића, и изводи другу рачуницу:

– Није тачно да је пола милиона младих отишло из Србије од 1990. до 2000. године. Довољно је само да се упореде подаци с пописа из 1991, кад је та цифра означавала укупан број високостручних кадрова. Осим тога, на највећем, Београдском универзитету, годишње дипломира око 10.000 студената. Па ваљда је неко и остао, нису сви отишли. Не треба излазити у јавност с толиким бројкама да би се указало на проблем. Проблем је ако из земље оде и пет високообразованих младих стручњака.

Процене проф. др Владимира Гречића, који деценијама проучава исељавање, јесу да је од 1990. Србију напустило 40.000 стручњака с високом спремом. На сваког је потрошено отприлике 300.000 долара, па се тако долази до губитка од невероватних 12 милијарди долара.

Он напомиње да се наша дијаспора не може сврстати у богатију, али је истина и да наши људи расути по „белом свету” не заборављају своје у земљи порекла.

Статистика каже да 23 одсто становника наше земље има бар једног члана породице у иностранству, а 11 одсто изјавило је анкетарима једног истраживања да има повремене или редовне приходе од рођака из света. Рачуница казује да, непосредно или на неки други начин, дијаспора у Србији помаже око 800.000 људи.

Новчане пошиљке наших радника и исељеника од 2001. наовамо редовно су биле веће од годишњих износа директних страних инвестиција. Примера ради, од почетка јануара до краја новембра прошле године од наших из света у Србију је стигло 2,62 милијарде евра, или за 10,3 одсто више него у истом периоду 2014. Према подацима Народне банке Србије, највећи прилив дознака из иностранства регистрован је из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске.

И ту се прича о дијаспори поново компликује: Србија би желела да су „они тамо” сви редом богати и свој новац улажу у отаџбину. Дијаспора тражи да „ми овде” будемо уређена, јака држава, да се с њима ради транспарентно и по правилима. Све то, међутим, тешко се остварује јер је поверење изгубљено, а расколи и поделе и даље су дубоки. Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз зајмове за препород, преваре, мито и корупција – све то стало је као зид између матице и дијаспоре.

Аутор: Сандра Гуцијан
Извор: Политика

Напиши коментар