Не могу да уче на српском у својој земљи: Срби имају наставу на русинском

Основна и средња школа са домом ученика "Петро Кузмјак", Хелена Пашо Павловић
Основна и средња школа са домом ученика „Петро Кузмјак“, Хелена Пашо Павловић

Родитељи у Руском Крстуру негодују јер се деца не школују на матерњем језику. Захтевају одељење на српском због промене демографске слике села.

У Руском Крстуру, престоници Русина у Србији, све су гласнији захтеви за отварање одељења на српском језику у овдашњој основној и средњој школи са домом ученика „Петро Кузмјак“. Иницијативу подржава и локална самоуправа у Кули, која финансира превоз неколико ученика српске националности из Руског Крстура у школе у Кули, где похађају наставу на матерњем језику. Већина српске деце прати наставу на русинском језику, упркос негодовању њихових родитеља.

Ученици српске националности другог избора немају. Моје дете разуме русински, али не зна да прича на том језику, јер се у нашој кући говори искључиво српски. На русинском не може да уради домаће задатке, због чега има отпор према одласку у школу – наводи мајка, која, као ни остали родитељи српске деце у Руском Крстуру, не жели да јој се наводи име, јер се плаши да би њено дете имало још већих проблема у школи.

У Одељењу за друштвене делатности општинске управе у Кули, одакле се последње три године упућују захтеви Школској управи у Сомбору и Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице, да се у школи „Петро Кузмјак“ отвори српско одељење, предочавају да се последњих година, због масовног исељавања Русина у Канаду, знатно изменила демографска слика Руског Крстура. У селу се населило много Срба избеглица, који су купили куће одсељених.

– Сад и ми размишљамо да се одселимо, јер наша деца не могу да се школују на матерњем језику, а има их довољно да се формира једно одељење на српском, које може бити и комбиновано, за сва четири разреда основне школе. Руководство школе се, међутим, плаши да би и русинска деца кренула у српско одељење, које би им олакшало даље образовање у средњим школама и на факултетима, јер на русинском могу да похађају само гимназију у Руском Крстуру и студирају матерњи језик на Филозофском факултету у Новом Саду – говоре родитељи српске деце.

Директорка школе „Петро Кузмјак“ Хелена Пашо Павловић каже да је ова установа од посебног значаја, јер је једина у свету која има средњошколско образовање на русинском језику.

– Ова школа држи село и национални идентитет, а моја одговорност је да то очувам. То не значи да имам било шта против отварања одељења на српском језику. Прошле и претпрошле године спровела сам анкету међу родитељима да ли желе да им деца слушају наставу на русинском или на српском језику, и нико није заокружио ово друго. Ако буде постојала иницијатива родитеља и уколико се стекну законски услови за то, неће бити никакве препреке да се отвори одељење на српском језику – каже директорка.

Према подацима Повереништва за избеглице општине Кула, у Руском Крстуру живи двадесетак српских избегличких породица. У Повереништву кажу да немају информације о броју избегличких домаћинстава која су се у ово село преселила из суседне општине Оџаци или других средина.

Бројке све говоре 

Педагог Марија Шанта побројала је да у рускокрстурској основној школи има тридесеторо деце српске националности.

– Четворо ученика су из породица где су оба родитеља Срби, а 26 из мешовитих бракова, где је отац Србин а мајка Русинка. Двоје-троје деце у школи имају нерусинска презимена, па је тешко утврдити да ли су Срби или друге националности. Основну школу похађа и 13 Рома, као и неколико деце за коју по презимену не можемо одредити да ли им је отац Ром или Србин – навела је Шанта.

Коментар Магацин-а:

Тужно је чути за овакав случај, Срби у сред Србије су осуђени да од малих ногу неко брише њихов идентитет. Још гори је став педагога који је децу свела на бројке и квоте. Осим неверице, оваква вест изазива и тугу јер јасно показује докле смо дошли као народ, мала је граница до потпуног нестанка.

Предлажемо да прочитате:

Нико не брине о Србима

Аутор: З. Рајић
Извор: Новости

Напиши коментар