
Родитељи у Руском Крстуру негодују јер се деца не школују на матерњем језику. Захтевају одељење на српском због промене демографске слике села.
У Руском Крстуру, престоници Русина у Србији, све су гласнији захтеви за отварање одељења на српском језику у овдашњој основној и средњој школи са домом ученика „Петро Кузмјак“. Иницијативу подржава и локална самоуправа у Кули, која финансира превоз неколико ученика српске националности из Руског Крстура у школе у Кули, где похађају наставу на матерњем језику. Већина српске деце прати наставу на русинском језику, упркос негодовању њихових родитеља.
– Ученици српске националности другог избора немају. Моје дете разуме русински, али не зна да прича на том језику, јер се у нашој кући говори искључиво српски. На русинском не може да уради домаће задатке, због чега има отпор према одласку у школу – наводи мајка, која, као ни остали родитељи српске деце у Руском Крстуру, не жели да јој се наводи име, јер се плаши да би њено дете имало још већих проблема у школи.
У Одељењу за друштвене делатности општинске управе у Кули, одакле се последње три године упућују захтеви Школској управи у Сомбору и Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице, да се у школи „Петро Кузмјак“ отвори српско одељење, предочавају да се последњих година, због масовног исељавања Русина у Канаду, знатно изменила демографска слика Руског Крстура. У селу се населило много Срба избеглица, који су купили куће одсељених.
– Сад и ми размишљамо да се одселимо, јер наша деца не могу да се школују на матерњем језику, а има их довољно да се формира једно одељење на српском, које може бити и комбиновано, за сва четири разреда основне школе. Руководство школе се, међутим, плаши да би и русинска деца кренула у српско одељење, које би им олакшало даље образовање у средњим школама и на факултетима, јер на русинском могу да похађају само гимназију у Руском Крстуру и студирају матерњи језик на Филозофском факултету у Новом Саду – говоре родитељи српске деце.
Директорка школе „Петро Кузмјак“ Хелена Пашо Павловић каже да је ова установа од посебног значаја, јер је једина у свету која има средњошколско образовање на русинском језику.
– Ова школа држи село и национални идентитет, а моја одговорност је да то очувам. То не значи да имам било шта против отварања одељења на српском језику. Прошле и претпрошле године спровела сам анкету међу родитељима да ли желе да им деца слушају наставу на русинском или на српском језику, и нико није заокружио ово друго. Ако буде постојала иницијатива родитеља и уколико се стекну законски услови за то, неће бити никакве препреке да се отвори одељење на српском језику – каже директорка.
Према подацима Повереништва за избеглице општине Кула, у Руском Крстуру живи двадесетак српских избегличких породица. У Повереништву кажу да немају информације о броју избегличких домаћинстава која су се у ово село преселила из суседне општине Оџаци или других средина.
Бројке све говоре
Педагог Марија Шанта побројала је да у рускокрстурској основној школи има тридесеторо деце српске националности.
– Четворо ученика су из породица где су оба родитеља Срби, а 26 из мешовитих бракова, где је отац Србин а мајка Русинка. Двоје-троје деце у школи имају нерусинска презимена, па је тешко утврдити да ли су Срби или друге националности. Основну школу похађа и 13 Рома, као и неколико деце за коју по презимену не можемо одредити да ли им је отац Ром или Србин – навела је Шанта.
Коментар Магацин-а:
Тужно је чути за овакав случај, Срби у сред Србије су осуђени да од малих ногу неко брише њихов идентитет. Још гори је став педагога који је децу свела на бројке и квоте. Осим неверице, оваква вест изазива и тугу јер јасно показује докле смо дошли као народ, мала је граница до потпуног нестанка.
Предлажемо да прочитате:
Аутор: З. Рајић
Извор: Новости
You must log in to post a comment.