Иван Клајн и србистика

Иван Клајн
Иван Клајн

Иван Клајн је доктор филолошких наука, редовни професор Филолошког факултета у Београду, на Катедри за италијанистику,  у пензији је од 2002. г., редовни је члан САНУ и члан је следећих одбора у Одељењу језика (?!) и књижевности САНУ: Одбор за Речник српскохрватског (?!) књижевног и народног језика, Одбор за српски језик у светлу лингвистичких теорија, Одбор за Етимолошки речник српског језика, Одбор за српски језик и књижевност у поређењи са другим језицима и књижевностима; главни и одговорни уредник је гласила Матице српске „Језик (?!) данас“…

Клајн је по профилу образовања италијаниста и са србистиком нема ама баш никакве везе! Међутим, он ведри и облачи у србском језику већ поодавно и поставља се и појављује у јавности као врхунски арбитар у србској лингвистици.

То што он ради зове се клајновање србске лингвистике или онога што је од ње остало (како каже ћирилизатор Ж. Филиповић: буквално то би значило умањивање, од немачког клајн – мали, а суштинско значење је подваљивање). Користи се сваком приликом да унесе смутњу и забуну и да посеје сумње, раскол и нетачне ставове и подвале о Србском језику и његовом писму.

„Док коначно није отворио карте и јасно рекао да `двоазбучје није никакво `богатство`, него несрећа и трагедија (што ми чувари ћирилице одавно тврдимо!), и да би се требало вратити једноазбучју, али на – латиници“. „…Клајн је бар једини искрен и отворено предлаже – пресловљавање српског народа после хиљадугодишњег коришћења ћириличног писма“ (Жељко Филиповић).

Укратко, по Ж. Филиповићу то клајновање садржи се у следећим тврдњама о неопходности употребе латинице:

  • „латиница и ћирилица нису у истом положају, нису симетричне“: Он признаје да латиница потискује ћирилицу, али да то није последица деловања Ватикана и комуњара, него тога што „нису симетричне“, не објашњавајући у чему се садржи та несиметричност, како би подвала лакше прошла (ово је обично сејање магле). У ствари, та несиметричност се садржи у супротности ономе што клајн протура: Српска деца су се рађала и одрастала уинсценираном и диригованом окружењу искључивости хрватске латинице уз подвалу о `равноправности писама и богатству двоазбучја`, па су одрасла на заблуди о томе шта је `наше писмо`, па се данас туку за туђе у уверењу да бране своје, и то је довело до несиметричности о којој Клајн говори, а што он подмукло прећуткује“;
  • „латиница вам је неопходна за енглески, за латински, за већину страних језика који се уче код нас“: Постоји латиница као писмо старог латинског језика и постоје врсте латиница као писма за различите латиничне језике (енглески, француски, немачки, италијански, шапански итд.). Заиста, за учење сваког од тих језика неопходно је научити и латинично писмо тог језика. Али за учење страних језика ни чему нам не користи хрватска рогата латиница са графемима Ž, Š, Č, Ć, Đ, NJ, DŽ, а хрватски није ни страни, а још мање језик, јер је то само тзв. стандардна варијанта србског књижевног језика. Тако нам клајн клајнује – подваљује да је за учење страних језика потребна хрватска латиница;
  • „латиницавам је неопходна за формуле у математици, физици, хемији“: Сад је клајновање раскринкано коначно као подла лаж: већина народа ознакама из писама својих језика означава симболе у математици, физици и хемији. Дакле, ни за ово нам није потребна хрватска латиница;
  • „за дијагнозе и апотекарске рецепте“: Обично клајновање – дијагнозе и рецепти у србском здравственом систему пишу се, нажалост, на латинском језику и латинском абецедом. Ништа се у том систему не пише хрватском латиницом. У језицима великих народа, као што су Енглези, Немци, Французи, Италијани, Јапанци и други дијагнозе и рецепти се исписују њиховим језицима и писмима тих језика. Чак ни Хрвати не пишу дијагнозе и рецепте оном својом латиницом. Нећете веровати, браћо Срби, пре новосадског договора 1947. г., нпр., рецепти у Србији су исписивани србским језиком и ћирилицом!
  • „за аутомобилске регистрације“: Е, ово је већ превише срамно, јер то лудило са нашим возачима „хода“ Европом и светом и уноси забуну у области србског идентитета. Ово је оригинална будалаштина наших изумитеља, а не непостојећи налог ЕУ. Јер Срби су све до 1961. г. имали регистарске таблице на ћирилици. ЕУ је прихватила грчки, бугарски и босанскохерцеговачки метод коришћења само оних слова свог националног писма која, у истоветном или измењеном значењу, постоје и у латинској абецеди (постоји 13 таквих слова). На овај начин ми смо могли да обележимо неупоредиво већи број возила од оних која су вожњи нашим нашим путевима. Колико је познато, тако нешто је у примени и у Русији. Значи, ни у овом случају нам није потребна хрватска рогата латиница. А њена примена у овом послу доноси бесмислене ознаке на регистарским таблицама: као, на пример, ĆY?! (Нема језика на свету у чијем латиничном писму постоје истовремено ова два графема.);
  • „за рад на рачунару, за адресе на интернету и и-мејлу, за СМС поруке, итд.“: Наравно – и ово је клајновање, у којем, нажалост, има нешто истине: до сада су у делатности информатике у Србији стручњаци углавном тврдили да рад на компјутерима и личним рачунарима није спојив са ћирилицом. Међутим, још пре више од петнаест година Мајкрсосфт је извршио тзв. локализацију оперативног система виндоуз на србски језик и ћирилицу и аутор овог текста је од њиховог представништва у Београду добио одговор да је то урађено и да је програмски створена могућност коришћења виндоуза на личним рачунарима на србском језику и ћирилици, али да није у њиховој надлежности тзв. имплементација те могућности на рачунарима. Додатно сам сазнао да је само техничко питање коришћење србског језика и ћирилице и у програмирању. Што се тиче електронске поште, данас је могуће на свим програмским пакетима ове врсте писати Србским језиком и ћирилицом, а постоје могућности да се у неким програмским пакетима на интернету Србским језиком и ћирилицом исписују и електронске адресе. Зна се такође да се у мобилним телефонима који имају тзв. андроид оперативни систем могу и СМС-поруке исписивати ћирилицом. Иначе, ствар је државног усмерења и контроле да ли ће увозници мобилних телефона захтевати од произвођача уграђивање програмске могућности коришћења ћирилице и Србског језика у оперативном систему телефона. Значи, опет је у питању клајновање.

Недавно је Клајн у једном интервјуу тврдио да је БЦМС (нова скраћеница за некакав српски, босански, црногорски и хрватски језик), у ствари „српскохрватски“ језик, што је продаја „онога за оно“, што би народ рекао: не мисли он тако, то је прво, а друго, никад није постојао и не
постоји „српскохрватски“ језик! Постоји само југославистичка и титоистичка подвала и клајновско даље сејање магле о једном народу са два имена и једном језику са два имена. А Клајн (мали о` србохрватистике) је био и остао титоиста у умешају у србску лингвистику. (Има заиста симболично презиме.)

Причом о непотребној англизацији Србског језика он је само бацио грану на прави пут изласка из безнађа сербокроатистике. Иако је „србанглески“ језиво ругло, то ипак није у овом тренутку најважнији поблем србског језика. А праве проблеме и подметачине Клајн веома добро зна, али је с његовог становишта добро те теме заобилазити.

Масна је подметачина да су се „Хрвати морали још пре два века озбиљно позабавити питањем свог језичког стандарда“?! Пре два века, и врапцима на грани је познато, рвати нису имали свој језик, него су у администрацији употребљавали немачки, а у образовању мађарски, јер тада нису имали ни нацију, ни државу, ни језик, као и ни пре десет векова пре тога! И то веома добро зна и Клајн. Али он опет подмеће када каже да су крвати на својој територији имали и штокавски дијалекат и три изговора тог дијалекта. А то је, у ствари, само и искључиво Србски језик! Није крватски, не дао Бог, јер црно није бело и обратно. И нису крвати имали своју територију, него је то био етнички простор србског и словеначког народа, на којем је Ватикан, уз помоћ германа (старих аустријских и нацистичких хитлеровских) направио од Срба и Словенаца око Загреба верску крватску нацију и лажни крватски језик за потребе даљег освајања „лебенсраума“.

У вези са проблемима стандардизације Србског језика Клајн, наравно, говори само о „великом речнику“ „српскохрватског“ језика, у којем се дошло до слова „П“?! Имајућу у виду слово до којег је стигао овај југославистичко-ватиканско-титоистичко-хрватски речник – требало би стварно иза овог слова ставити… тачку! И све што је до сада наштампано испоручити топлани у Београду ради практичне употребе, јер у србистици тај речник није применљив, зато што је у ствари није србски и што загађује свест оних који се Србском језику уче из њега – не може се чак ни прерадити чишћењем од тзв. крватизама јер је у целости загађен и „на криво насађен“ (како би рекао Иво Андрић). Јер је он рак рана која се шири по ткиву Србског језика. Али, имајућу у виду ко је руководилац Одељења језика и књижевности у САНУ и његове „сураднике“ као што су Клајн, Пижурица и други, као  и њихов неуставни правопис – ништа не треба да нас чуди…

Све је лаж и злобна подметачина што је Клајн рекао о тзв. двојезичности. Донедавно је тврдио да је диграфија (тзв. двоазбучност, мада то није добар термин јер је азбука ћириличко а абецеда је латинично писмо) предност Србског језика, а сада нас смирује лажју да је латиница јача, да је због тога коначно победила и да се морамо томе повиновати. Прича о узроцима превласти латинице је одвратно лицемерна: какве везе има латиница коју користе многи светски јези са рогатом крватицом гајицом?! Зашто ни једном речју не помену прави узрок увођења и форсирања латинице у Србском: наметали су је агресори, Ватикан и католичка секта, комуњарски идеолози и јевроунијаћењем расрбљени Срби. И Клајн лично је намеће својим лажним наводно стручно-лингвистичким мудровањем у србској лингвистици, јер он једноставно није квалификован за умешатељство у србску лингвистику…

Наравно, ни овога пута Клајн, као члан толиких одбора у оквиру тзв. одељења језика (којег језика, море?!) и књижевности, а нарочито Одбора за стандардизацију језика, није ни реч прозборио о системским проблемима србског језика: о крађи и преименовању Србског језика која траје од бечког договора, о заштити србске културне баштине које је исписана насилно или добровољно латиницом, о коначној стандардизацији Србског књижевног језика, о оснивању србистике као србске лингвистике, о разлозима губљења времена и средстава на узалудном раду на речнику непостојећег српскохрватског језика, о коначном укидању новосадског договора, о издавању неуставног правописа Матице српске (аутор М. Пижурица) и његовом погубном коришћењу у образовном систему, о коначном научно лингвистичком уређивању србског језика (фонетика, фонологија, морфологија, синтакса, семантика, стилистика, речници Србског језика…)

Предлог Магацин-а:

Стање Србског језика и његовог писма данас

Аутор: Видоје Марјановић

Иван Клајн, идентитет, језик, сану, србија, Србистика, српство, ћирилица
http://www.magacinportal.com/2016/04/18/ivan-klajn-srbistika/

Напиши коментар