Градоначелник Крфа Костас Николузос: „Да никада више тако не доказујемо пријатељство“

Крф: Српска кућа-музеј
Крф: Српска кућа-музеј

Градоначелник Крфа Костас Николузос рекао је да се нада да његови становници више никада неће морати да као пре 100 година доказују пријатељство Србији.

„Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора“, навео је Николузос.

Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и на крају победићемо, а ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.

„Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету“, рекао је Николузос.

Кфр: Српски војници под маслинима
Кфр: Српски војници под маслинима

Он је подсетио да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.

„Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могућности избегличку масу“, рекао је Николузос и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.

Како каже, за две године Крф је незванично постао престоница Србије.

„Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу ‘Острва спаса’ српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе“, рекао је.

Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.

srpska vojska na kfru

„И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи. У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин“, рекао је градоначелник Крфа.

Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992 и 1999, Николузос је рекао да је српски народ „великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенцију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања“.

„Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму ‘Тамо далеко‘“, додао је.

Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина и Палилула …

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након агресије и инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта“.

Језива смрт... Многи су умирали у снегу приликом повлачења преко Албаније
Језива смрт… Многи су умирали у снегу приликом повлачења преко Албаније

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Савезнички бродови су до 15. фебруара на грчко острво Крф превезли 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

После Албаније – на Крфу,1916, фото Самсон Чернов
После Албаније – на Крфу,1916, фото Самсон Чернов

Прво искрцавање на „Острву спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града.На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“, где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Вечно хвала Грчкој и Грцима за несебични помоћ нашој српској војсци и српским избеглицама.

Предлог Магацин-а:

Где цвета лимун жут (ВИДЕО)

Напиши коментар