Избори у Србији 2016: Гласање за „мале“ партије – да, можда, не?

izbori-2016-srbijaУ Србији ће се ускоро одржати ванредни републички и редовни покрајински и локални избори а грађани морају да одлуче да ли ће гласати за мале или велике политичке партије.

Према подацима Републичке изборне комисије, чак двадесет изборних листа ће се надметати да задобије што већу подршку од 6.700.000 бирача који имају право гласа. Наиме, мале партије заузимају већину листа и то: СРС, коалиција Двери-ДСС, Српски сабор Заветници, Група грађана за препород Србије, Србија све за нас, Дијалог-млади са ставом, Доста је било, Зелена странка, У инат-Сложно за Србију-Народни савез затим листе националних мањина односно Савез војвођанских Мађара, Бошњачка демократска заједница Санџака, СДА Санџака, Руска странка, Републиканска странка , Српско руски покрет, Партија за демократско деловање.

Оно што вас готово одмах може одбити од намере да гласате за већину опција је чињеница да се исти појединци кандидују годинама, и да су претходно били укључени у владајуће структуре. Ако додамо на то да Србија још увек није достигла ниво БДП-а из 1989. године, схватићемо да сем великих, и често неуспешних продаја државних компанија, политизација и страначка уплетеност у управљање Србијом није донела много користи нама грађанима. Ако се удубимо у листе предложених кандидата, у случају изборне листе СНС-а чак 111 од 250 су већ били народни посланици. Просек година кандидата у великим партијама је изнад 45 година, што не мора сигурно оправдати мишљење да ће постојати недостатак енергије за нове политике али се то готово увек обистини.

izbori-glasanje (1)

(Не)заокружити или се не појавити на гласачком месту?

Непобитна је чињеница да у протеклих шест година избори у Србији постају аномалија, где их је изгледа неопходно периодично организовати да би се снаге измериле а тренутна подршка институционализовала. Међутим, чини се да су осиромашили у квалитету, попут телевизијског и медијског програма, и да нуде језиво стерилне опције на које смо навикли. Оно што упада у очи на овим изборима је сиромашна понуда идеја од великих партија, које су толико сигурне у своју будућност да су смањиле и оглашавање и платформе на којима би се међусобно расправљале, а ми одлучили. Број предизборних реклама којих је 2012. било око 147 се сада смањио на свега 16, од којих је четири намењено за локалне изборе. Данашња кампања се свела на сукоб прошле и садашње власти што не доводи до конструктивног развоја заједнице, која наставља да бива фокусирана на сукобе и озбиљне поделе а не на лош начин живота, мале плате и оскудне услове запослења.

Избори су немилосрдно освестили председнике странака да се удружују у коалиције које могу бити идеолошки контрадикторне, не би ли их обасјали сунчани зраци кроз велелепне таванице Народне скупштине. У међувремену, бирачко тело покушава да докучи чудне путеве политике, заборављајући да су званичне изјаве само фасада а дела у пракси дакако резултат рационалног и лукративног политичког интереса. Јасан пример су бројне странке које ужурбано прилазе СНС-у, генерално про-ЕУ оријентисаној партији, попут Српске народне партије која се залаже за јаке везе са Русијом и која истиче да се њен „став према европским интеграцијама темељи на начелима евроскептицизма“. Може се приметити да су избори 2016. поделили дугогодишње сараднике, тако да је ПУПС изашла из чувеног триа са СПС-ЈС, са појачањем од стране Зелених Србије.

Ако се присетимо избора у 2012. и 2014. години, излазност грађана је била око 58% и 53% што је нешто више од 3.7 милиона гласача који су искористили своје право. Број неважећих гласова је био преко 170.000 и 114.000, а кључно је да су прецртани, ижврљани или незаокружени листићи математички користиле партијама које су прешле цензус (СНС освојила 48% гласова а заузела 63% посланичких мандата). Такође, шокантан је број гласова које су добиле партије које нису прешле цензус и то готово 500.000 (12%) а затим 700.000 (20%), што је сразмерно гласовима које је добила друга по броју коалиција око СПС.

skupstina-srbije-poslanici

Ко ће све успети да постане део скупштинских расправа?

Оно што преостаје просечним грађанима сем прилике да украсе листић провокативним цртежима или покушаја да исти продају за неколико хиљада динара су две могућности.

Прва је подржати велике коалиције јер нема много смисла гласати за партије које неће успети да пређу цензус. Друга могућност произилази из демократског осећаја да нове или недоминантне политичке опције могу да добију шансу да се залажу за своје ставове.

Посматрајући рекордан број изборних листа које се нуде на садашњим изборима логично решење је подарити свој глас мањим партијама. Свакога ко на то одговори да је свеједно коме ће се дати глас јер ће све бити исто, неопходно је подсетити да се исти људи који су били политички активни током „најмрачнијих и најсветлијих“ момената демократије у Србији данас такмиче између себе са низом различитих коалиционих договора и расподељују мандате, ресоре, канцеларије и стручне службе између себе, а на штету нас грађана. Ако већ избори неће променити ништа кључно, требало би у сваком случају уложити свој глас и дати прилику малим партијама, које нису успеле да дођу до позиције да се њихов глас чује на монотоним расправама у Скупштини и да евентуално допринесу успостављању контроле и динамичнијег и модернијег система.

Аутор: Стефан Убипариповић
Извор: Српски Академски Круг

Напиши коментар