На Титов рођендан: Улога Броза у одвајању Космета од Србије

Косово и Метохија 1983. године, протести Албанаца: И након Тита, Тито!
Косово и Метохија 1983. године, протести Албанаца: И након Тита, Тито!

Двадесетпетог маја, на дан када је некада цијела Југославија славила рођендан друга Тита, Недељник доноси занимљив увид у његов лик и дјело. Анализа није југоносталгична већ критичка а односи са на улогу Јосипа Броза, доживотног предсједника СФРЈ, у одвајању Косова и Метохије од Србије. 

Како наводи Недељник, према многим историчарима косовски сепаратизам добио је најефектнији подстрек након 1945. године када су Титове власти забраниле повратак српских избеглица. Међутим, прича се конкретизује током Брионског пленума и чувеног сукоба Тита са Александром Ранковићем, када је јужна српска покрајина искориштена као адут у борби против Ранковића.

Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године

Према документима из Титове архиве (које објавио публициста Перо Симић) стоји да је непосредно прије чувеног Брионског пленума, Тито одржао тајни састанак са албанским руководиоцима са Космета на којем нису присуствовали представници ЦК Србије. У тајном протоколу пријема забиљежена је припрема састанка из 22. јуна 1966. на ком су поред Тита требало да присуствују председник покрајинске скупштине Станоје Аксић, председник покрајинског комитета за КиМ Вели Дева и председник покрајинског Извршног већа Али Шукрија. Састанку је првобитно требало да присуствују и представници српских власти из Београда, али су њихова имена у Титовом кабинету накнадно прецртана.

Током читавог 19. века у Кнежевину (потоњу) Краљевину Србију било је упада наоружаних трупа из делова Османског царства насељеног Албанцима
Током читавог 19. века у Кнежевину (потоњу) Краљевину Србију било је упада наоружаних трупа из делова Османског царства насељеног Албанцима

Како наводи Недељник, састанак који је требао да буде одржан у Београду 23. јуна Тито је у последњем тренутку помјерио за сјутрадан на Брионима. Заведено је и да стенографске биљешке нису вођене.
Александар Ранковић је смијењен под оптужбама да је прислушкивао Тита, док се данас већ узима као историјска чињеница да је Тито склонио Ранковића зато што се осећао угроженим, наводи Недељник. Међутим, комунистичка пропаганда је то касније називала обрачуном са повампиреним српским национализмом. „Од тада и у речнику албанских политичара на Косову сви покушаји југословенске полиције да спречи илегалне активности албанских сепаратиста називају се ‘терором Ранковића и великосрпских националиста’“, истиче се у Недељнику. Као примјер наводи се акција југословенске војске која је 1944. г. угушила сепаратистичку побуну, баш као и акција одузимања илегалног наоружања на Косову 1955/1956. која се касније користила као доказ за наводно угњетавање албанске мањине. Тада је већ било небитно што је те акције одобрио сам Тито.
Недељник примјећује да тек послије Брионског пленума Шиптари почињу безрезервно да подржавају Тита и партију, а Албански врх је послао Титу писмо у коме се обавезао на спровођење одлука „историјске брионске сједнице“. Фебруара идуће године поново ће их примити на Белом двору, а месец дана касније одлази у прву посету Космету. У тим првим разговорима на Белом двору 23. фебруара 1967. године, архивира се да је Титу у посету дошла делегација Косова и Метохије а не представници покрајинског комитета српске партије. Што значи да језа Титов кабинет Космет већ постао сепаратни субјект од Србије, каже се у чланку.
Оскрнављено српско православно гробље у селу Крушевац , које се налази на око седам километара од Обилића у правцу Косово Поља
Оскрнављено српско православно гробље у селу Крушевац , које се налази на око седам километара од Обилића у правцу Косово Поља

Послије 1966.г. свако питање о КиМ заобилази власт у Београду

Недељник даље наводи да се из Титове архиве види да се послије 1966. године за свако питање о Косову и Метохији заобилази власт у Београду. Тито је тих година разговарао са представницима КиМ више него са челницима било које републике. Од 1966. до 1971. регистровано је пет званичних сусрета, више него са представницима Србије и Црне Горе заједно. У једном од тих разговора,у јесен 1968. Тито им је рекао да не разумије зашто Србија онемогућава Албанце да Косово и Метохију прозову социјалистичком аутономном покрајином, када то „још није опредељење за самосталну државу“, чиме је практично наговијестио да осамостаљење Космета постоји као започет процес.
Недељник такође наводи и запис из Титове личне архиве, гдје су записани Титови сусрети са албанским врхом са КиМ. Тамо се наводи захтјев предсједника покрајинске скупштине Илијаза Куртешија из 1971. где је писмено захтијевао да састанку не присуствују другови из Србије, на шта је Тито кратко одговорио: „Сагласан. Т.“

Српкиња, мајка са децом наоружана током радова на њиви
Српкиња, мајка са децом наоружана током радова на њиви

Тито се сагласио са уставним прекомпоновањем Космета

Трагајући кроз Титов архив Недељник наводи и повјерљиво писмо Фадиља Хоџе,тадашњег предсједника скупштине КиМ, гдје од Јосипа Броза захтијева уставно прекомпоновање покрајине, тако да одлуке републичких власти у Србији не обавезују покрајину, као и да КиМ треба да има сва права као остале југословенске републике.
Фадиљ је у опширној аргументацији „објаснио“ да Космет треба да има могућност да доноси своје законе, да у складу са тим има свој врховни суд, а онда се по логици ствари дошло и до питања покрајинског устава. Хоџа је објаснио Титу да треба имати обзира према посебностима правног система КиМ, у коме влада специфично обичајно право које се не смије игнорисати.
Највећи дио Хоџиног писма био је усмјерен на захтјев да се из имена покрајине Косово и Метохија, избаци термин Метохија, што је образложено бројним историјским аргументима највише засниваним на периоду турске окупације.
„У шиптарској топографији уопште не постоји појам Метохије ни у ужем опсегу… Само се у документима Обласног комитета КПЈ пре ослобођења употребљавао термин „Косово и Метохија“… у погледу назива АП КиМ предлаже се следеће: Да назив АП буде „Косово-Косова“ што је адекватнији назив за територију ове покрајине и као такав треба да буде заступљен у уставним амандманима…“, пише Титу Хоџа. Тито је дакле, још прије четрдесет година обавијештен шта ће албанска скупштина да усвоји послије 1999. године.
Устав из 1974. године само је формализовао стање у коме Србија „де факто“ није била присутна на Космету. Тито је закотрљао точак историје када је Албанцима на Космету дао све, закључује се у Недељнику.
http://www.magacinportal.com/2013/04/29/ono-o-cemu-je-tito-govorio-sa-politickim-predstavnicima-kosova-68-godine-ostalo-je-nepoznato/
 
Извор: ИН4С
јосип броз тито, косово, метохија, сепаратизам, Срби, србија
http://www.magacinportal.com/2016/05/25/na-titov-rodjendan-uloga-broza-u-odvajanju-kosmeta-od-srbije/

Напиши коментар