Каква је била обука Гаврила Принципа

Гаврило Принцип (1894–1918)
Гаврило Принцип (1894–1918)

На молбу Воје Танкосића, Драгиша М. Стојадиновић (1886 – 1968) учио је Гаврила Принципа и Трифка Грабежа вештини гађања из пиштоља на стрелишту код кафане „Смутековац”, у близини Вајфертове пиваре. То је данашње стрелиште код Београдског хиподрома.


Вајфертова пивара у Београду
Вајфертова пивара у Београду

Драгиша М. Стојадиновић је припадао Српској револуционарној акцији, основаној 1903. године (четнички покрет); био је водећи стрелац у Србији, правник, фотограф и филмски сниматељ, руководилац Филмске секције при министарству полиције на Солунском фронту. Министар полиције у то време био је Стојадиновићев таст Љуба Јовановић (1865 ‒1928) , професор Београдског универзитета, који је раније био и министар просвете.
На Солунском процесу (1917) сведочио је и Драгиша М. Стојадиновић. Према једним тумачењима сведочио је против Аписа, према другим, у његову корист. Сећања на догађаје пре Сарајевског атентата објављена су у „Гласнику“ Српског историјско-културног друштва „Његош“, у Чикагу 1974. године (свеска 33).

Модерни тренинг

Воја Танкосић не само да је организовао обуку већ је и учествовао у њој. Према Стојадиновићевим речима, његова је дужност била да у револверском рову држи мету која представља војника стојећем ставу, а Драгиша је давао упутства како се гађа у стојећем, клечећем и лежећем ставу, док је мета била мирна. Затим су обучавани да из та три става гађају у покретну мету, коју је Танкосић носио дуж рова, прво лагано, па све брже и брже. После обуке прешло се на вежбање са метом која је стајала у месту а Принцип је са другом морао да се разном брзином креће и да пуца у мету. Најзад се прешло на најтежи део обуке, када је Танкосић носио мету дуж рова, изненада је показивао, увлачио у ров и поново на друго место износио, а вежбачи су морали и сами да се крећу дуж рова на 30 „корачаји“ и да вребају и пуцају у мету кад се појави.

Обучити и заборавити

Вежбање је трајало више дана. Кад је после истрајне обуке све завршено са успехом, Драгиша М. Стојадиновић се опростио са „будућим четничким наставницима за обуку у гађању“ и не сањајући да ће ускоро чути да је прави циљ ове стрељачке вежбе био припрема за атентат на аустријског престолонаследника Фердинанда.
До Видовдана 1914. године, када су убијени аустријски престолонаследник и његова супруга, Стојадиновић никад више није разговарао са Танкосићем о тим младићима, мада су били заједно скоро сваког дана. За њега је та обука била уобичајена, јер је и другим омладинцима давао „такве лекције“ и вежбао их да гађају пушкама и револверима.
„После Сарајевског атентата ја сам због објаве рата Аустрије, као резервни официр морао у свој пук, те се са Танкосићем нисам више никада састао да бих га питао за име тог другог нашег ученика. Танкосић је у рату био рањен на багрданским положајима и при евакуисању умро је. Сахрањен је у Трстенику“ – написао је Драгиша М. Стојадиновић.

Какав је стрелац био Принцип

„При нашим вежбама, друг Принципов, а то је вероватно био Трифко Грабеж, у више случајева је био сигурнији у погоцима и Принцип се много нервирао и љутио када би му се десило да промаши. Био је врло амбициозан, необично ревностан и истрајан и трудио се да покаже што бољи успех. Кад бисмо му се ми насмејали због већег броја промашаја, био је готов да заплаче од очајања. Нема сумње да је Принцип и пре и после вежбе вршио гађања где год му се пружила прилика. Отуда и више верзија о његовом вежбању“ – записао је Стојадиновић.
http://www.magacinportal.com/2016/06/29/nase-ce-senke-hodati-po-becu-lutati-po-dvoru-plasiti-gospodu/
Извор: РТС
Војислав Танкосић, Гаврило Пинцип, Драгиша М. Стојадиновић, идентитет, историја, обука, српство, Трифко Грабеж
http://www.magacinportal.com/2016/07/22/kakva-je-bila-obuka-gavrila-principa/

Напиши коментар