У свету траје невидљиви рат за храну

novosadski-sajam-rat za hranuГодинама у свету траје невидљиви рат за храну. За сада не за меркантилу, већ за репродукциони материјал.

О томе је на минулом Пољопривредном сајму говорио Миодраг Димитријевић, професор на предмету Генетика на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Уз агроекономисту Миладина Шеварлића вероватно најистрајнији припадник академске заједнице у борби против ГМО на нашем тржишту.

Мултинационалне компаније јаче од држава

Професор Димитријевић сматра да је храна део геополитичке борбе. Производња хране обезбеђује прехрамбену сигурност, социјалну стабилност, представља стуб економског развоја. Успешна пољопривреда је поуздан извор прихода, а представља и добар извор обновљиве енергије. Производња хране је веома важна за националну самосталност, независност и државни суверенитет. У 20. век смо ушли са 1,6 милијарди људи, а завршили га са више од 6 милијарди, док за пар деценија можемо очекивати 10 милијарди људи. То ставља тежак задатак пред произвођаче хране. Паралелно са тим процесом одвија се глобализација на свим пољима па тако и на пољу производње хране и семенског материјала.
“Ова глобализација није државна, него је корпорацијска. То личи на “Орвелов свет”, где ће корпорације да пониште националне државе. У овом тренутку имамо стратешкигеополитички судар две идеје. Глобализма и суверенизма. Последица свега наведеног су ГМ организми који доприносе процесима глобализације и корпоратизације. “Зелена револуција” у 20. веку је донела пољопривреду високо зависну од енергената, машинске обраде, наводњавања, пестицида, ђубрива. Довела је до ерозије земљишта, која се дешава и данас. Довела је до сужавања биолошког диверзитета. Према процени ФАО-а, 75% биљних врста које су се користиле у пољопривреди до почетка 20 века је нестало. Чак 60% потеба за протеинима и угљеним хидратима задовољавају 3 до 4 биљне културе: пшеница, кукуруз, пиринач и соја. Тенденција је да се то још више сужава. Последица интензификације пољопривредне производње је – монокултура. Она на великим површинама не подноси плодоред. Тада се појављују корови и болести. ГМО у 99% случајева решава корове и болести. Али не носи већи принос ни нутритивне вредности“, каже Димитријевић.

Десет мултинационалних компанија је 2007. године држало 67% укупног семенског тржишта. Лане су достигли више од 90% тржишта
Десет мултинационалних компанија је 2007. године држало 67% укупног семенског тржишта. Лане су достигли више од 90% тржишта

Корпорације купују националне институте и затварају их

До 80-их година прошлог века семенске куће су биле део јавног сектора, у највећем броју у власништву државе. Тада почиње приватизација тих института. Ти процеси су се парарелно одвијали са проналаском, развојем и увођењем у производњу ГМО-а. И дошли смо до концентрације моћи у руке неколико моћних семенских мултинационалних компанија. Подаци које износи професор Димитријевић говоре у прилог тој тврдњи.
Десет мултинационалних компанија је 2007. године држало 67% укупног семенског тржишта. Лане су достигли више од 90% тржишта. А шта имамо код нас? Србија најмање у Европи финансира науку и високо образовање. У последњих 15 година смо затворили мноштво научних институција у пољопривреди. Отишло је искутво, знање, укрштања, биодиверзитет који је скупљан деценијама. Али ако буде воље, можемо да наставимо у добром смеру. Имамо добар научни кадар, па и наставни, имамо искусне пољопривреднике. Имамо шта да понудимо свету. То нису велике серије лоших производа, већ ограничене серије високо вредних прехрамбених производа“, каже Миодраг Димитријевић.
Иако се годинама, спорадично, спекулише о приватизацији наше две највеће биотехнолошке куће: Институту за ратарство и повртарство као и Институту за кукуруз, све је остало на нивоу гласина. Са друге стране, представници државе избегавају да се јасно одреде према овом питању чиме би оповргли спекулације.
Извор: Агроклуб, Србија без ГМО
глобализација, гмо, институти, корпорације, Прехрана, Производња хране, семе, србија
http://www.magacinportal.com/2016/07/07/u-svetu-traje-nevidljivi-rat-za-hranu/

Напиши коментар