Даљ: Место где Срби и Хрвати живе без икаквих проблема и где постоје и двојезичне табле

hrvatska dalj dvojezicne tableНа десној обали Дунава, 15-ак километара узводно од Вуковара, сместило се село Даљ. Већ на први поглед, према препознатљивој архитектури и широким улицама, село не одудара од осталих славонских села у Хрватској.


Но, мештани поносно кажу како нема нити мањег села нити значајнијег сусрета двоје државника последњих година. Наиме, недавно је управо у Даљу одржан сусрет председнице Републике Хрватске Колинде Грабар-Китаровић и премијера Србије Александра Вучића.
Даљ је насеље богато различитостима. Према службеним подацима у Даљу живи око 4.000 становника, али је та бројка по свима, ипак, мања. Наиме, последњих година добар део мештана је одлучио отићи “трбухом за крухом” у неке друге делове Хрватске, Србију или пак треће земље. Даљ је и место с већинским српским становништвом али и „бурном и крвавом“ прошлости. И данас су многим мештанима још у свежем сећању страдања из 1991. године. Било је ту и убистава, силовања, ратних злочина… У прилог томе говори и споменик погинулим редарственицима, припадницима Збора народне гарде и Цивилне заштите који се налази испред зграде полицијске станице.
Даљ, 25 година од ратних страдања је још једно у низу славонских села оптерећеним уобичајеним свакодневним проблемима. О рату и ратних страдањима се не прича много, али се она не заборављају. По медијима се не пише о „селу случају“, међунационалним сукобима, инцидентима, скидању или кидању двојезичних натписа… И сами мештани кажу како се заправо у овоме селу живи складно и не гледа ко је које националности, каква има крвна зрнца, које је вероисповијести…
Ма, живи се нормално. Код нас се не гледа тко иде у који кафић, тко се с ким дружи, прича, иде на каву… Ипак, сви ми јако добро знамо тко је тко, али се то не потенцира. Сматрам како је то заправо једини могући начин живота. Мислим како би многи из искустава Даља имали што да науче“, каже нам Милан С. из Даља с којим смо разговарали испред једне од локалних продаваоница.

Добри односи Срба и Хрвата

За себе каже како не крије да је српске националности, али и исто тако нити да у породици има низ чланова који су Хрвати. Каже како је то уобичајено те да велики број породице је „детаљно измјешан“ тако да је било какво разврставање по националности смешно. Додаје како он и сам има неколико пријатеља Хрвата с којима се свакодневно посећује и дружи. Уобичајна је појава да једни друге посећује за Божиће, Ускрсе и друге верске обичаје. Исто тако уобичајена појава је и да се једни други помажу што се могло видети и током овогодишње жетве.
Свима, без обзира на националност, највећи проблем је недостатак посла. Одлазе нам дјеца јер у Даљу и околици не могу пронаћи посао. Одоше за Њемачку, Ирску… Одлазе сви без обзира на националност и то такође показује да нема разлика. Када би било више посла, вјерујем како би и живот био пуно бољи за све, без обзира ради ли се о Србину, Хрвату, Мађару или некоме четвртом”, каже Милан.
Слично размишља и Томислав Л., Хрват који се срдачно поздравио с Миланом. И он указује на проблем недостатка посла који погађа све једнако без обзира на националност. Потврђује и речи свога пријатеља како у Даљу нема инцидената.
И кад је ранијих година било неких пар ситнијих случајева, за њих су били одговорни дечки који више не живе у селу. Осудили су их сви, и Хрвати и Срби“, започео је причу Томислав.
Подсећа како је током Домовинског рата изгубио неколико чланова породице, те да је и сам био бранитељ, али и да му то не смета да се дружи са Србима.
Мени је битно какав је тко човјек, а не тко је које националности“, истиче Томислав.

Двојезичне плоче

Упитали смо га и за постављене двојезичне написе широм села, за које каже како му не сметају.
Било је мало у почетку чудно видјети плочу с натписом улице с именом и презименом некога од убијених полицајаца да пише на латиници и ћирилици. У почетку нам је то било чудно, али више није. Навикли смо“, каже Томислав.
С обзиром на заступљеност Срба у Даљу, који припада Општини Ердут, двојезичност је присутна од 1997. године. Од тада су сви написи институција написани двојезично. Током 2009. године постављене су и плоче с натписима улица на латиници и ћирилици. То је тада изазвало одређени револт код мештана, али се ситуација убрзо смирила тако да натписи и даље стоје.
Бунили су се људи, а посебно они чији су чланови обитељи смртно страдали за вријеме рата. Рекао сам им тада да је за све њих заправо највећи споменик то што нека од улица у Даљу носи име по њиховом сину, брату, оцу… као и да читају оно писмо које желе. Такав је закон и ту се ништа не може. Ми смо још у вријеме прогонства донијели одлуку да о именима улица у селу тако да је сваки од убијених полицајаца добио „своју улицу“. На исти начин и ја гледам улицу Здравка Ковчалије“, каже нам Иван Ковчалија који је у време Домовинског рата био заповедник полиције у Даљу.
Говорећи о садашњости каже да је ситуација добра и да нема инцидената. Потврђује речи својих сумештана према којима је највећи проблем свих у селу недостатак посла и чињеница да им одлазе младе особе „трбухом за крухом“.
Мјештанима највише сметају подгријавања и паметовања одозго и та политичка странчарења. Ми овдје живимо нормално. Једни другима помажемо, дружимо се… Међу Србима који су отишли су и они екстремисти који су у Даљу чинили разна злодјела, па је и то добрим дијелом разлог томе што у селу нема инцидената и проблема“, каже Ковчалија.

Поносни на сусрет у Даљу

Разговарали смо и с начелником Општине Ердут Југославом Весићем (СДСС) који је био и својеврсни домаћин Колинди Грабар-Китаровић и Александру Вучићу. Угостио их је у родној кући Милутина Миланковића – математичара, геофизичара, климатолога, астронома, оснивача Катедре за небеску механику на Београдском универзитету, познатог по теорији ледених доба – који слови за једнога од најзначајнијих научника с ових простора. Миланковић је Србин, а родна кућа обновљена је средствима и државе Републике Србије.
Највећи проблем нам је одлазак младих људи. Имамо оне који из године у годину одлазе на сезонске послове, али и значајан број људи који су отишли у друге земље. Општина чини шта може, али тај проблем надилази наше могућности. Неопходно је да држава учини ту конкретне кораке и заустави егзодус“, каже Весић.
За ситуацији у Даљу каже да је добра и да нема проблема какви се догађају у, примера, Вуковару који је такође оптерећен двојезичности и оставштином ратних збивања. Додаје како су такви проблеми најчешће политички дириговани и то најчешће пред изборе и када се из неког разлога дижу тензије. Истиче и како су мештани Даља и Општине Ердут поносни што су управо они имали прилике бити својеврсни домаћини једног таквог сусрета какав је био онај између Грабар-Китаровић и Вучића.
Мислим како је то једна врло коректна прича од представника обе државе који су показали добру вољу. Људи су задовољни што је дошло до таквога сусрета. Виде то као једну прилику да своје државнике и две државе почну разговарати. Хоће ли бити нешто од тога или не нико тренутно не зна, али први корак је направљен. Односи две државе кренули су у бољем смеру, а то је на наше задовољство кренуло управо из Даља“, закључио је Весић.
Аутор: Бранимир Брадарић – Ал Џазира
Извор: Српски Народни Форум
Даљ, идентитет, расејање, Срби, хрвати, хрватска
http://www.magacinportal.com/2016/08/10/dalj-mesto-gde-srbi-hrvati-zive-bez-ikakvih-problema-gde-postoje-dvojezicne-table/

Напиши коментар