Затирање Срба у Сребреници: Оно што су почели ножем, сада настављају референдумом

Кренуо стопама својих предака: Ћамил Дураковић
Кренуо стопама својих предака: Ћамил Дураковић

„Срби Сребренице су, после свега што су преживели у 20. веку, сведени на националну мањину или етничку групу коју изгледа хоће да дотуку демократским методом на референдуму о Сребреници“, оценио је председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.


Главни посао с ножем успешно су обавиле претходне генерације градоначелника Сребренице и његове братије – закључио је Иванишевић у писаној изјави достављеној Срни поводом најаве градоначелника Сребренице Ћамила Дураковића да ће расписати референдуму за издвајање Сребренице из састава Републике Српске.

Све почело 1914.

Историчар Иванишевић подсећа да претензије муслимана на Сребреницу потичу од памтивека, а препреку је представљало српско становништво над којим су у 20. веку у три наврата извршени стравични злочини.
Он је подсетио да у Првом светском рату злочине над српским становништвом Аустро-угарска није сматрала злочинима, што су „обилато искористили муслимани“, па је од 1914. до 1918. године број Срба у сребреничком срезу смањен за више од 50 одсто.
Већ почетком рата 1914. године у сребреничком срезу обешено је неколико десетина Срба, а преко стотину мештана је стрељано, међу њима седам жена и три детета. Прва жртва је био Глигор Андрић из Обади који је јавно обешен на тргу у центру града – подсетио је Иванишевић.
На „велеиздајничким“ процесима, како је истакао, осуђени су на смрт или дугогодишњу робију сви виђенији, образовани и имућнији мештани српске националности: свештеници, учитељи, трговци, а настали су и први логори намењени искључиво Србима.

Сведоци српког страдања

О страдању Срба, како је указао, сведоче преостали споменици по српским селима: Обади 307 покојника, Скелани 49, Бањевићи 146, Залазје 96, Јежестица 164, Кравица и околина 600, Анђићи 46 живих запаљено..

Протеривање више хиљада српских породица

Иванишевић је навео да су главни процеси вођени у Тузли, где је већ првих дана на смрт осуђено двадесет Срба из Сребренице. У Тузли су, између осталих, обешени Госпава Беатовић, Цветко Вујадиновић, Јаков Дрмоњић, Цвијетин Филиповић, Крсто Бојић, Лука Илић, Цветко Илић и други.
Веома популарни у прогону, хапшењу и пљачкању Срба сребреничког среза били су Хрват, котарски предстојник др Шиндрик и управник котарског затвора Авдо Сулејмановић – навео је Иванишевић.
Од 1914. до 1918. године из сребреничког среза је протерано, исељено и побегло од тираније више хиљада српских породица, а број Срба у срезу је смањен за више од 50 одсто.
После рата и стварање Југославије многи преживели Сребреничани вратили су се из логора и избеглиштва на згаришта својих кућа и села. Дочекали су их они од којих су да би сачували живе главе морали побећи. Сада су били без оружја, мирни и лојални грађани и здушно су клицали српском краљу – наводи Иванишевић.

Други светски рат доноси нове муке

Међутим, већ првих дана 1941. године придружили су се окупаторима и поново, како истиче Иванишевић, насрнули на све што је српско.
У једном документу дословице стоји: „Одмах у првом наступу отпочело је клање мирног православног пучанства, те је поубијано 150-200 особа, што деце, жена и мушкараца православног верозакона. Том приликом је побијена и породица јединог Јеврејина у Сребреници Сиона Саина, кога је са децом и осталим члановима породице секиром искасапио Хрват Мијо Мијачевић, усташки часник“ – изнео је Иванишевић.
Како је навео, ускоро је у Сребреници остало свега десетак живих Срба, док је током Другог светског рата у сребреничком срезу, према проценама, убијено најмање 6.000 мештана српске националности.
Главну власт су имали муслимани које у једном НДХ документу усташка држава хвали: „Све што је способно за оружје већ је под оружјем или као усташа, или као домобран, или је као припадник СС-постројбе“ – наводи Иванишевић.

Крвници над српским народом

Међу бројним крвницима над српским народом били су логорник Мухамед Ђозић, председник општине у Братунцу Јусуф-ага Верлашевић и његов син Осман, посланик Исмет Бекташевић, усташе Сафет Абдурахмановић, Ибро Пашалић, Хасан Ефендић, неки Арпаџић из пореске управе, Хакија Сиручић, Алија Куленовић, Ибро Бјелајац, Хасан Питић, Ћамил Ашимовић, и хиљаде њима сличних.
По именима учесника у покољима, пљачки и прогонима види се да све оно што су почели преци 1914. наставили су потомци 1941. и 1992. године. Како некада, тако и данас. Српска гробља пуна, а државни затвори празни. Убице Срба, окићене ордењем подједнако слободно, као у Брозово време, и данас шетају Сарајевом и Загребом или Београдом и Бањалуком. И тако трећи пут – закључио је Иванишевић.

http://www.magacinportal.com/2015/11/30/cela-bih-puna-je-srpskih-srebrenica/
Извор: Срна, Вести
геноцид, Издвајање, република српска, референдум, Срби, сребреница, страдање
http://www.magacinportal.com/2016/08/18/zatiranje-srba-u-srebrenici-ono-sto-su-poceli-nozem-sada-nastavljaju-referendumom/

Напиши коментар