Хрватска историја: Усташки дечији логор Јастребарско приказују као „дечији дом“

Саво Штрбац, председник Информационо-документационог центра Веритас. Фото: Новости

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац упозорио је на још један покушај ревизије историје у којем Хрватско културно вијеће из Загреба покушава да усташки логор за дјецу у Јастребарском из времена Другог свјетског рата прикаже као „дјечији дом за ратну сирочад“.

Штрбац у ауторском тексту за „Вечерње новости“ наводи да је Хрватско културно вијеће за 23. август заказало тродневни научни скуп, поводом Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, о теми Јастребарског, при чему овај усташки дјечији логор називају „дјечијим домом“, а злочине над дјецом „комунистичким злочинима“.

Штрбац оцјењује да то што ради Хрватско културно вијеће представља наставак ревизије историје и рехабилитације усташтва и Независне Државе Хрватске у дословном смислу значења тих појмова.

Он додаје да иза тога стоје угледни научни, друштвени, културни и црквени представници, познати и у Хрватској и ван ње, који неспорно имају велики утицај на хрватско „пучанство“.

Оно што нас Србе из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, али и Србе генерално и државу Србију као матицу, треба бринути јесу врло изгледне посљедице оваквих `истина`“, истакао је Штрбац.

Он је навео да се такве „истине“ неминовно преплићу са данашњим односом хрватске државе према Србима, јер оправдавају све злочине почињене над њима и за вријеме НДХ и у такозваном домовинском рату деведесетих.

Ако им се не супротставимо аргументованом истином и на вријеме, могли би у томе и успјети“, навео је Штрбац.
Штрбац упозорава да се у тексту члана Управног одбора Хрватског културног вијећа Анте Беље, приложеном уз позив на скуп, наводи да су српска козарачка сирочад „резултат сукоба четника и партизана“ и да су прво била „збринута“ у Јасеновцу и Градишки, а потом крајем јула 1942. године су стигла у „дом за сирочад у Јастребарском“.

Бељо, напомиње Штрбац, у том тексту наводи да су дјеца била јако неисхрањена и боловала од разних болести, а да су их лијечиле хрватске и словеначке часне сестре те да је на крају „само око 17 одсто дјеце умрло, док је остатак спасен“.

У тексту Бељо каже да су партизани 26. августа 1942. године „провалили“ у тај наводни дом у Јастребарском, те да су довели дјецу старости од 10 до 12 година, а да су најмлађу дјецу оставили да лутају по шуми, па су о њима поново „бринуле часне сестре, а многа су удомљена код породица у Хрватској, које су их школовале, те да их велики број и данас живи по читавој Хрватској“.

Извор: РТРС, Искра

 

Напиши коментар