Кајмакчалан – век од велике победе Србије

srpska vojska jurisНизом манифестција ових дана се обележава 100-годишњица битке на Кајмакчалну, а централна свечаност одавања пчасти палим српским ратницима у тој бици биће уприличена у четвртак, 16. септембра, у оквиру Спомен комплекса на истоименом планинском врху у Македонији.

Почаст страдалим војницима одаће председник Србије Томислав Николић, уз присуство других високих српских званичника, а потом ће положити венац на Српском војничком гробљу у Битољу и одати почаст војницима страдалим у пробоју Солунског фронта, најављено из амбасаде Србије у Скопљу.
Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе, на самој граници Грчке и Македоније.
Овај, иначе, тешко приступачни врх, због стратешког значаја, био је поприште изузетно сурових борби септембра 1916, у склопу настојања да се пробије линија фронта образованог у залеђу Солуна.
Кајмакчалан, који је у то време био гранична кота Србије према Грчкој, ушао је у историјску, па и митску свест Срба, као једна од кључних великих битака, током борби за повратак у поробљену отаџбину.
Пошто је српска Врховна команда, суочена с масивним надирањем Немачких, Аустро-Мађарских и Бугарских инвазионих трупа, у позну јесен 1915. одустала од идеје да се на Косову пружи одлучан отпор надирућем непријатељу, наређено је одступање пут Јадрана.
У готово немогућим околностима, преко планинских врлети, повлачио се тада читав државни апарат Србије, војска и бројни цивили. Под борбом, у условима сурове зиме, у беспућима, од борби, глади, потпуне исцрпљености, болести, хладноће, страдале су десетине хиљада српских војника и цивила.
Пошто савезници нису организовали прихват Срба јужно од Скадра, код Сан Ђовани ди Медуа (данас Шенђин) и Љеша, одступање је настављено на југ, пут Драча, углавном под леденом кишом, преко глиба и муља, разливених баруштина, река, у колони по један.

http://www.magacinportal.com/2016/09/06/za-srpsku-vojsku-jedna-zaboravljena-prica/
 
Из Драча, француски бродови евакуисали су их, најчешће под окриљем ноћи у страху од подморничких напада, током друге половине јануара 1916. године, на Крф.
Преполовљена српска војска опорављена је потом, да би се коначно, априла 1916. нашла у залеђу Солуна. Образован је нови, балкански – Солунски фронт.
Српска војска је тако, у септембру 1916, после 18 дана тешке и неизвесне борбе на Кајмакчалану, успела да отвори „Капију слободе“ и победоносно крене пут своје домовине.
На воловским колима, по лошим путевима и неповољним временским условима, војници нису понели само понос и слободу, већ и успомену на велику победу која им је омогућила повратак у домовину.
Од камења са Кајмакчалана направљен је један од најнеобичнијих споменика – осматрачница који се налази у Пионирском парку у Београду.

http://www.magacinportal.com/2016/02/10/dragoslav-bokan-kapija-slobode/
 
Управо на овој осматрачници, а поводом века од битке на Кајмакчалану, цвеће је прошле седмице положио министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин поручивши да је историја Србије, историја борбе за слободу и да Србија никада неће дозволити да се њена историја прекроји или прилагоди дневно-политицким потребама било кога.
Тада је симболично дат знак за почетак меоријалног маратона „Част отаџбине“, који организује атлетски клуб „Племенито срце“.
До Кајмакцалана ће трчати десет маратонаца, меду којима и три девојке, а свако од њих ће дневно прећи по 100 километара дневно.
Планирано је да учесници маратона 16. септембра у 14 сати стигну на врх Кајмак;алана, а председник АК „Племенито срце“ Милисав Јанковиц објаснио је да ‘е маратонци тамо упалити свеће за све наше хероје који су дали живот за слободу.
Иначе, победа на Кајмакчалану, имала је посебан значај и због чињенице да је то била прва победа Срба, после повлачења из отаџбине.
После Првог светског рата, на Кајмакчалану је подигнута капела – костурница, односно спомен црква. На њој је стајао натпис, посвета, краља Александра Карађорђевића: „Мојим див-јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.“
У складу с тестаментарном жељом, у урну у капели положено је срце Арчибалда Рајса, сахрањеног на Топчидерском гробљу у Београду.
http://www.magacinportal.com/2014/09/18/juris-prema-otadzbini/
Извор: Танјуг
велики рат, историја, јунаштво, Кајмакчалан, слобода, Срби, србија, српство
http://www.magacinportal.com/2016/09/14/kajmakcalan-vek-od-velike-pobede-srbije/

Напиши коментар