Пре пет векова ћирилична штампарија радила у манастиру код Новог Горажда


Археолошка истраживања, која су по одобрењу Републичког Завода за заштиту културно историјског и природног наслијеђа из Бања Луке, обавили стручњаци музеја „Херцеговина“ из Требиња и „Семберија“ из Бијељине, потврдила су досадашња сазнања да је прва штампарија на просторима БиХ, а друга на Балкану, која је од 1519. до 1523. године радила у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда,  била смјештена у тадашњим манастирским одајама.

Подсјећајући да археолози још од 2000-те године прате конзерватортске радове, у посљедњем рату порушене цркве у Доњој Сопотници, Милијана Окиљ, начелник Одјељења за културно историјско наслијеђе Републичког Завода за заштиту културно историјског и природног наслијеђа из Бања Луке је подсјетила да се ради о изузетном културно историјском објекту, са црквом изграђеном 1446. године, чији је задужбинар био Херцег Стефан Вукчић Косача, додавши да је припрата дограђена у 16-том, а звоник у 19-том вијеку.

– Ово је практично први корак у археолошком истраживању, која ће се сигурно наставити, што ће бити прилика да се открију нови остаци средњевјековног живога овдашњег манастира, изјавила је Окиљева на конференцији за штампу организованој поводом завршетка археолошких радова.

Она је најавила да предстоји превентивна заштита археолошких остатака, а потом и њихова конзервација.

Ивана Грујић, директор музеја „Херцеговина“ из Требиња, истакла је значај ових радова којима је коначно потврђена локација Горажданске штампарије у средњевјековним манастирским одајама, а Сњежана Антић, археолог музеја „Семберија“ из Бијељине бројним новинарима представила је вриједне налазе у 12 гробница и темељима остатака манстирског комплекса.

Парох цркве Светог Ђорђа, јереј Михајло Андрић изразио је задовољство успјешним завршетком археолошких радова, најављујући убрзане активности на обнови средњевјековне  ћирилићне штампарије, како би се 2019. године на достојан начин обиљежио јединствен јубилеј, 500 година од њеног оснивања.

Он је потврдио да је о овим налазима информисан и новоизабрани Митрополит дабробосански, Господин Хризостом, који очекује успјешан наставак радова.

Замјеник начелника општине Ново Горажде, Арсеније Мирковић, изразио је очекивања да ће се у обнову Горажданске штампарије, поред локалне заједнице, укључити надлежно министарство Владе Републике Српске, као и бројни православни вјерници, укључујући и исељене Србе у Кичинеру, у Канади, који су својим прилозима значајно помогли обнову црквеног здања у Доњој Сопотници.

Средњевјековну ћириличну штампарију у Доњој Сопотници основао је Божидар Горажданин, донијевши из Млетака за то вријеме најсавременију опрему, на којој су монаси 1519. године штампали Служабник (Литургију), 1521. године Псалтир и 1523. године Молитвеник.

Под најездом Турака штампарска опрема је након тога премјештена у Трговиште, у Румунији.

Предлог Магацин-а: Горажданска штампарија (1519-1523)

Аутор: Славко Хелета
Извор: Искра

археологија, манастир Доња Сопотница, Ново Горажде, република српска, штампарија
http://www.magacinportal.com/2017/09/28/pre-pet-vekova-cirilicna-stamparija-radila-u-manastiru-kod-novog-gorazda/

Напиши коментар