Поводом Дана Приштине

..драге моје и драги моји… данас је 19. новембар (текст је писан 19.11. нап, Магацин-а)… 19. новембар (студени) (19.11.) је 323. дан године по грегоријанском календару (324. у преступној години). До краја године има још 42 дана…


…19. Новембар, дан који сви Приштевци/Приштинци знају и кога се сећају… увек, некако посебан и свечан… „Дан Приштине“… уствари, „Дан Ослобођења Приштине“ … у II Светском рату… хмммм, да ли се и ослободисмо, уопште…
…као што ће се касније показати тачним… и као што већина нас зна… некима је тај дан био почетак окупације… уффффффффф, што смо деценијама живели у заблуди… глупи ли смо били… и још увек смо, Божемеопрости…
…било како било… ми смо га славили… нерадно, наравно… деца не иду у школу, старији на посао… милина једна… без да улазимо у суштину тога, шта се то слави, славили смо га, Бога ми… лепо задојени „Братством & Јединством“… чувајући га „као зеницу ока свог“… и сличне глупости, којима смо, априори, веровали… из све снаге…
…беше то време веровања… неко лепо време… знали смо да не може да потраје… него, што велиш… нек потраје док може… и док смо ми славили… неки су писали ову историју… коју сада читамо…
…ма, небитно је то… тог свечаног дана, организовале су се прославе удружења Приштаваца… банкети… имало је нешто… лепо… осећало се то у ваздуху…
…овде у Бгд-у је било неких покушаја, ранијих година, да се организују и да прославе овај дан… разне неформалне групе и самозвана удружења Приштеваца… како то обично бива… среброљупци, лихвари, ловци у мутном, наслађивачи туђом несрећом… и наравно… пропало је све…
…тога више нема, одавно… убијен је и тај датум…као и све остало у Приштини… промењени су датуми… пише се једна нова историја, у којој нас нема… ни у траговима… нисмо ни постојали… уместо нас, на месту где смо некада били… рупа… празно… тајац… мрак… ништавило…
…одвратан осећај… својски су се трудили, ти, преправљачи историје, фалсификатори чињеница… тешко је наћи им име које заслужују… ко год они били… или како год се они звали… ништа мање ни ми нисмо одговорни… што им, заборављањем, парирамо… и помажемо им да нас нема…
…можда ће се, неко наиван, упитати да ли се стиде тога…????
…неееееееее, наравно да се не стииде… јер су стид и срам категорије непознате овог тренутка у Приштини… категорије до којих еволутивни развој, оних који историју мењају, није допр&апос;о…
…а, када ће не знамо…
…и да ли ће уопште…
…драге моје и драги моји, срећан вам „дан Приштине“ … желим вам Приштину у срцу…
Аутор: Драган Лазић

Напиши коментар