Скуп: "Правда за жртве комунизма"

Фото: Мондо

У Београду ће у суботу, 4. новембра, у 13 сати, бити одржан скуп подршке иницијативи за подизање споменика десетинама хиљада невиних жртава комунистичког терора, побијених после октобра 1944. године.

Скуп подршке иницијативи за подизање споменика жртвама комунистичког терора и обнову Краљеве чесме биће одржан у Лисичјем потоку, код спомен чесме краљу Александру Карађорђевићу, која је потпуно руинирана.
У близини те чесме злогласна тајна комунистичка полиција Озна је непосредно по завршетку Другог светског рата извршила масовна убиства и стрељала најмање неколико стотина људи, углавном без суда, и то је једно од многих необележених стратишта широм Србије на којима су комунисти побили десетине хиљада невиних људи, углавном без судске пресуде.
Идеја о подизању споменика жртвама комунистичког терора у Лисичјем потоку родила се приликом обиласка локација необележених гробница о којима је тада за Мондо говорио историчар Срђан Цветковић, који је потом покренуо иницијативу, а подржали су је писци, академици, универзитетски професори и црква.
Драмски писац и академик Душан Ковачевић рекао је, поводом скупа најављеног за суботу, да су ослободиоци, после ослобођења Србије 1944. године, широм земље и у Београду починили многе злочине.
„Страдали су људи који нису учествовали у било каквој врсти издаје за коју су били оптужени. Реч је о отприлике 50.000 грађана Србије и између 9.000 и 12.000 грађана Београда и Земуна, по подацима Ђиласа. Тим људима је суђено како кад и како где, углавном је правда преузимана од стране оних који су мисили да треба да се свете и та правда је претворена у неправду“, навео је Ковачевић.
Ковачевић је истакао да је међу тим људима страдала грађанска класа Србије, што је било погубно за даљи живот Србије.
„Ово спомен обележје је заправо наше извињење тим људима који су страдали и покушај, ако већ није било права, да се исправи правдом. Ја бих тај споменик назвао ‘Правда за Србију'“, рекао је Ковачевић.
Истакнути интелектуалац и професор естетике и теорије књижевности Леон Којен рекао је да се Србија ни деценијама после пропасти комунистичког режима није суочила са злочинима из тог периода.
„Парадоксално је да четврт века после бар формалног нестанка комунистичког режима, а близу 20 година после пада Милошевићевог режима, чији је континуитет са комунизмом био очигледан, ми још увек немамо право суочавање са том прошлошћу на нивоу целог друштва, што неминовно подразумева државу и њене институције“, рекао је Којен.
Парадоксално је да су огромне размере комунистичких злочина, нарочито у првих шест месеци до годину дана после освајања власти, деценијама су биле сакривене, имам утисак од огромне већине становништа у Србији, изузимајући, наравно, многобројне породице чији су чланови без суда побијени и прогањани, истакао је Којен.
„Признање злочина после Другог светског рата има централни значај и овај помен који ми, Београдађни, желимо да одржимо недужним жртвама комунистичког терора 4. новембра, на самом месту где су комунисти систематски вршили страдања, у Лисичјем потоку, требало би да буде почетак једног друкчијег, моралнијег и људскијег односа према ономе што се десило пре толико година“, рекао је Којен.
Срђан Цветковић, који је и аутор књиге о комунистичким злочинима „У име народа“, каже за Мондо да ће скуп у суботу организовати више удружења, међу којима су У име народа, Краљевина Србија и Удружење жртава комунизма, и истиче да је иницијативу за подизање споменика поџао и велики број грађана.
На скупу ће говорити Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Јелисавета Карађорђевић, представник Српске православне цркве и други, а позван је и патријарх Иринеј.
Биће одржан и помен свим невино страдалим у том времену.
„Данас, 73 године по ослобођењу Београда и Србије од нацизма, 73 године од победе комунистичке револуције, ово друштво и држава се нису довољно суочили са масовним злочинима учињеним у име револуције после октобра 1944. године. Тада су хиљаде људи од тајне полиције страдале без суђења, одвођени су у јаруге, потоке и паркове и тамо су стрељени“, рекао је Цветковић.
Цветковић је истакао да „данас газимо по 200 таквих локација, живимо у објектима испод којих се налазе такве гробнице, играмо фудбал на стадионима испод којих су такве гробнице и наша деца се играју у парковима испод којих су такве гробнице“.
„Ако су споменик у Чуругу добили мађарски цивили невино страдали у колективним одмаздама после Другог светског рата, ако су у Бачком Јарку споменик добили и фолксдојчери и то уз присуство највиших државних представника, ми сматрамо да би требало да постоји једно место и за Србе и остале грађане страдале у време комунистичког режима у одмаздама, идеолошким страстима и снажној репресији, поготово у првој декади владања комунистичке власти. Та репресија се заборавила или се о њој нерадо говори“, додао је Цветковић.

Црвени терор однео 60.000 живота
Именом и презименом пописано је око 30.000 људи стрељаних по завршетку Другог светског рата. Највећи број стрељаних у Србији били су цивили. До сада је утврђено да је у црвеном терору страдало је укупно 59.912 људи, каже Цветковић.

Цветковић је позвао све грађане Србије, без обзира да ли су леве или десне оријентације, све добре људе, да подрже „једну корисну иницијативу“ да држава Србија први пут после 73 године определи место за сећање на невино страдале жртве револуционарног режима после 1944. године.
„Ми смо покренули иницијативу да то буде Лисичји поток као највеће стратиште у Београду, да буде симболично и 4. новембра, код Краљеве чесме, у близини места на којем су вршене масовне егзекуције после октобра 1944. године, окупићемо се како би одржали помен невино страдалим људима.
Цветковић је навео да је иницијатива племенита и у демократском, хришћанском и цивилизацијском духу.
„Ако градска Комисија за споменике буде одобрила постављање спомен обележја, оно ће бити подигнуто новцем грађана, а до тада ћемо поставити једно привремено спомен обележје да подсећа људе и градске власти да тај простор уреде“, рекао је Цветковић.
„Имамо обећање градских челника да ће се то питање решити и ово је и врста подршке и охрабрења да одрже та обећања и да у току следеће године имамо прво реконструисану спомен чесму краљу Александру Карађорђевићу, која је потпуно руинирана. Да је то споменик Јосипу Брозу Титу или некоме од комунистичких властодржаца и великодостојника, не би никада тако могао да изгледа и да буде у таквом стању“, додао је Цветковић.
Цветковић је подсетио да је спомен чесму подигао чувени архитекта Николај Краснов.
Он је навео да иницијатива подразумева две фазе – реконструкцију чесме и обнову платоа и спомен парка краљу Александру онако како је изгледао 1936. године, наводи Цветковић.

Предлог Магацин-а: О злочинима комуниста током и после Другог светског рата

Извор: Мондо

Напиши коментар