Србија жмури док нестаје

Фото: Новости

Србија извози сопствену будућност, упозоравајуће су речи председника Српске академије наука и уметности Владимира Костића упућене држави са апелом о хитности демографских мера. Статистика немилосрдно указује да се Србија празни, а губи највредније, углавном младе и радно способне.

Ниска је стопа наталитета, а нова стратегија већ подуже само у најави.
Подаци су поразни, па се наводи да годишње у просеку одлази у градове око 30.000 становника, а 2015. је земљу напустило 58.000 становника, с тенденцијом раста исељавања високообразованих.
Проблем су, поручују из Црвеног крста Србије, и унутрашње миграције, односно селидба становништва из села у град која је у овом миленијуму порасла за десет одсто.
Без стратегије, каже први човек САНУ, „за неколико година ћемо се чудити шта нас је снашло као земљу достојанствених и помало мрзовољних пензионера“.
„Пензионери ће се чудити што нема младих, што нема песме по Србији, што нема ко да плаћа пензије“,  поручује Костић.
Уз миграције, велики проблем је негативан природни прираштај који показује да 35.000 становника више умре него што се роди.
То Србију сврстава на високо шесто место у Европи, са просечном старошћу од око 42 године.
Држава, међутим, још увек спрема документа и планира освежење постојеће Стратегије за подстицај рађања, која ће третирати и миграције.

Села стараца

Према подацима из истраживања ЦКС-а, лична примања има 88 одсто становништва, од чега су 38 одсто пољопривредни пензионери, а 43 одсто су старосни и инвалидски пензионери. Више од трећине или 34 одсто домаћинстава на селу је самачко, а у чак 63 одсто домаћинстава нема млађих од 65 година.
„Рокови су да 2018. година буде година нормативне делатности, давање наших предлога за измене одређених закона“, – каже Славица Ђукић Дејановић, министарска без портфеља за демографију.
Из САНУ упозоравају да ће се и у случају најбољих демографских мера, ефекти осетити тек за десет или 20 година.
Да Србија постаје земља стараца кажу и у Црвеног крсту Србије, који је урадио истраживање „Положај старијих особа на селу“.
У ЦКС су, указујући да попис становништва из 2011. говори да је 17,25 одсто становника старије од 65 година, навели пројекцију из истраживања да ће до 2030. тај удео старијих порасти на 21 одсто, а старијих од 80 година на пет одсто.

Пузећа катастрофа

Када се број становника смањује, то је лоше из неколико разлога. Прво, то значи да опада број радно способног становништва, те да ће све више доминирати старији људи. Старији људи углавном не раде, а користе далеко више социјалних услуга, па ће порасти потреба за таквим услугама, док се смањује број људи који то плаћа. То је рецепт за катастрофу.
Већина земаља у којима опада број становништва налазе се у Источној Европи, где је наталитет веома низак, а много људи одлази из земље у потрази за бољим животом.
Циљ истраживања је, како је објаснио директор ЦКС Драган Радовановић, да се види колико је убрзан одлазак становништва из села у градове.
Резултати говоре да се од 2002. до 2011. сеоско становништво смањило за 311.139, односно за 10,9 одсто.
„Посебно је тешко у селима удаљеним од градова, јер су медицинске и социјалне услуге знатно слабије“,  рекао је Радовановић.
Као још један проблем, социолог Градимир Зајић истиче тзв. феминизацију села, односно да је просечна старост жена већа него мушкараца.
„На селу живи 56 одсто жена, просечне старости 75,1 година, док је просечна старост мушкараца 73,9 година, а чак десет одсто становништва је старије од 85 година“,  навео је Зајић, истакавши да пољопривредници и домаћице чине 59 одсто сеоског становништва, а 38 одсто су радници и службеници.

Република у бројкама

Број становника – 7.186.862
Мушкарци – 3.499.176
Жене – 3.687.686
Просечна старост – 42,2
Број домаћинстава – 2.487.886
Просечан број чланова домаћинства – 2,88
Број породица – 2.125.772
Број станова – 3.231.931
Аутор: Д. Декић
Извор: Вести, Васељенска

Напиши коментар