Јован Дучић: O родољубљу ..

“Често су нашом земљом управљали политички спекуланти и бирократи. За четрдесет година, колико сам учествовао у политичком животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, утемељивач неке институције и зачетник једне идеје.


Почесто је све ишло подражавањем и плагирањем, млаким досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем.
Међутим, једној земљи нису потребни јаки људи већ јаки принципи; ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона. Такозване ‘људе чврсте руке’ траже само слаби и сервилни народи, а свесни и просвећени траже само јаке институције и неумитне законе, који се једнако према сваком примењују и исти су за све.

(…) Несрећна је земља која има на управи сваки час по једног Спаситеља!
****
Родољубље српско огледало се на бојном пољу увек према оном колико су били слободни режими у његовој земљи. Држава старог краља Петра је била најслободнија какву смо у историји икад имали, и стога су се његови војници показали најхрабријим у Европи.
Још је и Катон Старији говорио да само правда везује људе а да их неправда раздваја. “

Напиши коментар