Жак Огар: Европа је умрла у Приштини

Преносимо вам говор пуковника Жака Огара у Европском парламенту, новембра 2018. године. Тема говора је насилна сецесија Косова и Метохије до Србије.

Даме и господо,

Драго ми је што сам данас овде, у Европском парламенту, на позив Центра за геостратешке студије у Београду.

Као старији француски официр, служио сам у Македонији, а затим на Косову у првој половини 1999. године. Када сам био распоређен у француску команду за специјалне операције, постављен сам за шефа групе за специјалне снаге која је интервенисала пред француским КФОР-ом. Размештање бригаде под командом НАТО-а.

Управо из тог разлога данас говорим, објавивши пре неколико година књигу са намерно провокативним насловом: „Европа је умрла у Приштини“. Ако га нисте прочитали, препоручујем вам да то урадите! Тамо ћете наћи моје сведочење о овом трагичном периоду.

Ако говоримо о Косову, његовом пуном називу Косово и Метохија, заиста није могуће игнорисати прошлост овог краја, древну прошлост, културну и религиозну историју, историју српског и православног идентитета увек присутну кроз безбројне и веома старе споменике, цркве, српске манастире пронађене широм покрајине, али и недавну прошлост, а посебно догађаје из 1990-их који су кулминирали 1999. године током рата који је био наметнут Србији, уз подршку НАТО-а и Европске уније Побуна албанске ОВК.

У том контексту сам и сам интервенисао на Косову на челу француских специјалних снага под британском командом.

Оно што ме је на Косову 1999. године погодило је, пре свега, веома велика дезинформација која је претходила и оправдала НАТО агресију.

Заиста, то је зато што је амерички председник Билл Клинтон и његова државна секретарка Мадлејн Олбрајт – која је дала фаталну и лажну цифру „100.000 мртвих“ на Косову, изрекли реч „геноцид“ – да ће НАТО дозволити себи да нападне Србију у марту 1999. године, након неприхватљивих захтева савезника Србима током преговора у Рамбујеу, који су их натерали да одбаце Диктат који су савезници хтели да им наметну.

Међутим, након рата 1999. године се види да је број жртава из свих извора, свих етничких група, цивилних или војних, био мањи од 6.000.

Што је, наравно, превише, али то нема никакве везе са “геноцидом”.

Данас косовске власти практикују подмуклу непријатељску политику према српској, ромској и горанској мањини. Конкретно, они су непријатељски настројени према одржавању православних манастира и верских заједница који тамо живе и моле се.

Свакодневно није добро бити Србин, Ром или Горанац у покрајини Космет данас. Прогони, муке, пљачке, физичко насиље су могући у сваком тренутку.

То је виђено много пута, током посете високог представника Србије Марка Ђурића, који је самовољно ухапшен од стране косовске полиције током посете српским енклавама на Косову; видели смо то током произвољног хапшења Француза Арноа Гујона, председника изванредне француске НВО “Солидарите Косово”; Видели смо га поново прошлог петка у зору, насилном интервенцијом те исте “косовске полиције” против српских грађана Косовске Митровице, чија је судбина непозната до данас. И на крају, власти на Косову недавно су увеле високе порезе на све производе који долазе из централне Србије, чак и на лекове и храну, што угрожава здравље и животе многих Срба у покрајини.

Очигледно, тзв. „Република Косово“ је све друго, а не правна држава, демократска држава, у којој се поштују права и достојанство људске особе.

Чињеница да је ова марионетска држава данас подржана великим количинама европског јавног новца од стране Европске уније, за мене је прави предмет срамоте и огорчења. Дозвољавам себи да тако кажем.

Такође је тачно да је присуство председника „Косова“, који је дочекан у Паризу са великом помпом и церемонијом током стогодишњице победе 1918. године, такође предмет срамоте за мене, као унука два француска официра тешко рањених током Великог рата и као велики нећак младог официра убијеног 1917. године на северу Македоније.

Штавише, јуче сам сазнао да је албански премијер Еди Рама на заједничком састанку влада Косова и Албаније у Пећи представио идеју “националног пројекта уједињења Албаније и Косова”.

Еди Рама је позвао косовског премијера Рамуша Харадинаја да почне да развија „заједничку стратегију за уједињење Албанаца до 2025.“.

Хоће ли се остварити стари сан Призренске лиге?

У сваком случају, никада нисам лично помислио да “Република Косово” има будућност; Рекао сам то и написао: ова марионетска држава нема другог решења него да се врати у домовину, Србију, или да се споји са Албанијом. Ово друго би била права пљачка, безобзирна и скандалозна, која ће бити постигнута за четврт века од стране мафијашких кланова Косова уз благослов међународних институција.

Ако би се то догодило, то би свакако био почетак периода веома великих немира на целом Балкану.

Ми, француски народ, видели смо 1871. године шта се десило са Алзасом-Лореном, неоправдано припојени Немачкој!

Требало је скоро 50 година, затим светски рат и милиони мртвих да се ове француске провинције коначно врате у Француску, своју домовину.

Да будемо јасни, исто ће бити са Косовом у догледно време.

Зато, ако желимо да избегнемо још један рат у региону, неопходно је да се вратимо основама које Резолуција 1244 УН-а јасно изражава на свој начин.

Косово и Метохија је саставни и неотуђиви део Републике Србије. То да има одређену аутономију је сасвим разумљиво, али уз поштовање суверенитета српске државе. Потоње се мора обновити и Европска унија ће расти тако што ће у томе помоћи својим утицајем.

То би био једини прави начин да се будућим генерацијама у овом делу Европе гарантује праведан и трајан мир.

На крају, дозволите ми да додам да је помирење између различитих заједница које настањују Косово могуће само ако се презентује потуна истина о историји и одговорности обе стране у сукобу.

Због тога ми се чини битним да је судска процедура започета у Европској унији пре неколико година, 2013. године, у вези са ратним злочинима ОВК, а посебно одвратним кривичним делима везаним за кријумчарење органа који су објављени у извјештају Дика Мартија, за који се очекивало да ће дати резултате у 2015. години, реактивирати и завршити.

У питању је кредибилитет Европске уније.

Хвала на пажњи.

Пуковник Жак Огар
Брисел, Европски парламент, 28. новембар 2018. године.
Извор: Оff-guardian
Превод: Феникс

  • 26
    Shares

Напиши коментар